Држава у којој нема картица, банкомата, а гледа се једна ТВ станица

Влада је укинула противничке странке и локалне приватне медије затворила критичаре (за неке од њих се није чуло годинама), док је младима наметнута војна обавеза.

Управо из ових разлога, већина становништва је одлучила да потражи срећу ван граница ове државе. Нажалост, многи су преминули покушавајући да пређу Сахару и Средоземно море како би дошли до Европе.

Једина телефонска мрежа јесте „ЕриТел“, и она је у власништву државе. Сервис који пружа је изразито лош и строго контролисан. Сви они који желе да набаве своју картицу, за то морају да се обрате директно влади државе.

Добијају је ретки, а они којима се посрећи немају добар сигнал и приступ интернету. Због тога се људи ослањају на телефонске говорнице.

Људи ретко користе интернет преко WI-FI конекције, али је он веома слаб и спор. Да би користили друштвене мреже, морају укључити приватну виртуелну мрежу (ВПН) како би заобишли цензуре које је поставила влада.

Влада је ограничила количине новца које људи могу да подигну са својих рачуна. Чак и ако на њима имају милионе, месечно могу да подигну максимално 330 долара. Све трансакције са новцем везане су за банку јер у држави нема ниједног банкомата.

Ако желите да купите нови аутомобил, потребно је да током сваког месеца подижете одређену скромну суму новца са свог рачуна да бисте могли временом да сакупите жељену суму која вам је потребна.

Једина ситуација која се сматра ванредном је одобрење за подизање новца за венчање. У том случају, банци се пише молба да одобри подизање већих свота новца како би венчање могло да се плати.

Постоји само једна ТВ станица, то је државна телевизија Ери-Тв. Али ако успете да набавите антену могуће је ухватити сигнал других ТВ станица као што су Асена ТВ и ЕРИСАТ, и Би-Би-Си.

Држава има само једну пивару која је отворена 1993. године и још увек нема конкуренцију. Могуће је попити само једно пиво, а ко жели више мора да поведе неког од својих пријатеља.

„Функционални пасош звучи као остварење снова“, мишљење је свих младих људи ове државе. Очајнички желе да је напусте, али је то јако тешко и не успева свима. Исправне и валидне пасоше грађани добијају тек када одслуже војни рок. Треба им и писмо препоруке, а тај процес може да траје годинама.

За излазак из земље потребна је виза, која се тешко добија, јер се држава плаши да се људи неће вратити у Еритреју.

Због тога је стопа илегалног исељавања из државе веома велика, и млади стално траже начине да било како напусте своју домовину.