Предрасуда звана „југо“, путује по свету и дарује свој град

Нинослав је испричао како је до сада имао два југа кроз три велике авантуре, до Монголије и назад, и до најјужније тачке афричког континента ишао је у пратњи плаво белог југа кога је назвао Рино. Последња авантура до Аустралије испраћена је са црвено-белим југићем из милоште названим Марина.

„Имам преко 70.000 хуманитарних километара, а моји југићи су ме одлично служили до сада“, рекао је Нинослав.

Његов први аутомобил се није вратио са њим, остао је у Боцвани.

„Тако је, плаво бели југић је ипак остао као спомен и као легенда српској ауто индустрији и дониран је Српском удружењу у Боцвани. Налази се на територији Српске православне цркве као експонат и буди носталгију нашим људима“, истиче Нинослав. 

Једном си испричао да си обећао мајци да ћеш завршити факултет када обиђеш свет и да би то што дуже потрајало одлучио си се да на тај пут кренеш најспоријим превозним средством, а многи се питају да ли си могао да идеш пешице.

„Аутом је најинтересантније, југић сам у том моменту имао, према њему гајим велику страст“, рекао је Нинослав.

Занимљиво је да добар део ноћи ти проведеш у југу и не жалиш се.

„Да, не жалим се, спавам као беба једино у свом кревету и на сувозачевом седишту у југу, у туђим креветима никако“, напомиње Нинослав.

Какве су реакције, када се са југом појавиш негде, рецимо у далекој Аустралији?

„Ту су људи који то испрате са одушевљењем, углавном су то људи који иза себе имају неколико хиљада километара путовања и авантура. Распитују се која је марка аутомобила, одакле долази, које је годиште, из ког је века“, каже Нинослав.

И најбољима се деси да понекад застану, да се ауто поквари на далекој дестинацији где не познајеш аутомеханичара. Коме се обратиш за помоћ?

„На срећу имам помоћ која ми је доступна 24 сата, то је мој пријатељ, Срђан Ђуричин који има своју радњу“, истиче Нинослав и додаје да иза себе има три велике авантуре. Било је ту много интересантних ситуација, а најопаснија је посета провинцији Балочистан, где су му препоручивали да не иде. Ту имам и полицијску пратњу, у договору са нашим амбасадама у земљама које посећујем.

Напомиње  да сваке године 20. априла креће на пут, а то је 11 дана након његовог рођендана.

„Седнем у југића и из свог града Бечеја кренем на далеки пут. Следећа дестинација је северна Америка“, прича Трајковић.

У свом граду Бечеју, организује хуманитарне акције, и увек нешто донира.

„Донирао сам новац за азил за псе, десет таблет рачунара деци ометеној у развоју, помажем болесним људима“, истакао је Нинослав Трајковић.