Ивана зна како да деци књига постане омиљена играчка

Приче за лаку ноћ зна готово сваки родитељ. Зна и Ивана Мијуца, само њене приче могу и да се играју. Kако би свом детету што боље оживела ликове из бајки и басни, али и њему доделила улогу, почела је да прави дрвене приче.

„Желела сам код свог детета да произведем да се развија његова машта, да се развија говор, да просто та нека креативност код њега набуја. Онда смо ту игру нашу, која је за нас била обична, показали и другој деци, играли су се и наши другари из вртића и деца наших пријатеља, који су у томе учествовали чак више него моје дете, и њима је то било апсолутно ново“, сећа се Мијуца.

Одушевљење су делили и родитељи, а управо на њихов наговор Ивана почиње да размишља о пословној причи. Тачније како да оно што је производ маште постане играчка и другој деци.

Од првобитне идеје, тј. прве приче до првих фигурица Ивани је било потребно девет месеци. Kаже да је то био и најзахтевнији период који је подразумевао да пронађе графичког дизајнера, илустратора и доброг столара, који је заправо и најважнији у целој причи.

Важан је и ентузијазам и зато је оне који ће сарађивати са њом бирала управо на основу тога. Жеља за зарадом се подразумева, али када покрећете посао, истиче, не треба да буде пресудна.

„На почетку смо, ово је наша прва година постојања и до тога ће тек доћи, требало је наћи оне који ће нас испратити на начин како смо ми то замислили да учествују са нама просто у развоју једног производа“, каже Ивана.

Kада је заокружила прву дрвену причу, охрабрена добрим реакцијама, упустила се у нову.

„Овде се праве нове фигуре које су саставни део нове играчке, по истом концепту по ком смо радили и дрвене приче – шуму. Сада радимо нову тему – дрвене приче Северни пол“, наводи предузетница.

Kао и за прву причу, тако и за другу идеје стижу директно из вртића, а намењене су деци од треће до осме године.

„Продужава се пажња, слушају приче, а онда приче постају вербално захтевне, морају да одговоре на питања, да испричају делове прича сами све до дела када су приче само костур и тад њихова машта уствари долази до изражаја да испричају своје приче како су они замислили“, објашњава Ивана.

А није им тешко да замисле, јер теме прича су управо оно са чим се они сусрећу. Зато, каже, не би требало ни да им буде проблем да пронађу решење загонетки, које су саставни део играња.

„Лав нам има вашке, па како се сналази у тој ситуацији, нпр. зека нам носи наочаре како превазилази ситуацију да мора да носи наочаре и како то доживљавају његови другари у шуми. У причи све је смештено у амбијент шума, то је наша прва играчка, али су теме актуелне, тако нам рода ради у шумском спа центру и то је њима врло слатко“, каже предузетница.

Слатко је и Ивани, да заједно са сином осмишљава приче. Већ догодине планира да деци представи нове амбијенте и оживи ликове у дрвеној, односно пословој причи.