Деда Жика – кад са 100 година можеш да „полетиш“

Напољу лепих 25 степени. Сунчан и топао дан измамио је неке у шетњу, неке на реку, а господин Живорад одлучио је да овог Михољдана направи туршију па је тркнуо по поврће до оближње пијаце. И не би то било ништа необично да Жика, управо данас, није напунио 100 година.

„Да вам кажем да сам ја Живорад Марковић. Напунио сам данас, 9. октобра 2019. сто пуних година. Данас ме ништа не боли. Ни глава, ни груди, ни стомак, ни ноге“, каже слављеник. 

Овај доживљава као сваки други рођендан, боље речено, као сваки обичан дан. Куповина, намештање кревета и вежбање – то му је и са 100 година саставни део свакодневице. Са супругом је у браку 68 година. Она каже да нема бољег домаћина, оца и деде, да он не зна како изгледају таблете, али десет килограма лако донесе са кванташа.

„Мене нико не служи овде. Ничим. Ни у купатило, ни у ве-це, ни на храни, ни на ручку, ни на кашици, ни на виљушци. Све сам радим. Бријем се, купам се. Све сам. Идем на пијац. За хлеб, све набављам. Мени то ништа није тешко да донесем 10-20 кила“, објашњава господин Живорад.

Док очекује долазак гостију, слављеник нас испраћа и показује оно што га је јутрос пријатно изненадило – рођенданска честитка у згради. „Да си жив и здрав, волимо те, Жико!“, написале су комшије.

Живораду се учинило да од среће може да полети, па је потрчао брзо, па још брже, што је за сниматеља био прави изазов. Пожелели смо му на растанку дуг живот и добро здравље.

„Нисам најздравији“ пожалио нам се са осмехом, „ових дана сам кијао“. Предложили смо му да попије нешто за прехладу и главобољу. Обећао је да хоће, само каже, зна како изгледа прехлада, али не зна како боли глава.