Олги Токарчук и Петеру Хандкеу Нобелове награде за књижевност

Шведска краљевска академија доделила је Нобелову награду за 2018. годину пољској ауторки Олги Токарчук за „наративну машту, која са енциклопедијском страшћу представља рушење препрека као начин живота“.

Нобелова награда за 2019. годину отишла је у руке аустријског књижевника Петера Хандкеа уз образложење: „Због утицајног рада који са лингвистичком генијалношћу истражује периферију и посебност људског постојања.“

Олга Токарчук по многима је највећа савремена пољска књижевница, добитница је великог броја домаћих и међународних награда, а њена дела су преведена на 20 језика.

Прва два романа, У потрази за књигом (1993) и Е. Е. (1995), одлично су прихваћена, али је трећи роман Памтивек у друга доба постигао изузетан успех. Књига је освојила прегршт награда, а чак је уврштена у средњошколску лектиру.

После тога, Токарчукова се осим романа изражава и кратком формом, попут есеја о другим романима.

У новом миленијуму објавила је још неколико добро прихваћених романа – Дневна кућа, ноћна кућа, Бегуни, Вуци своје рало по костима мртвих, Књиге Јаковљеве...

Петер Хандке један је од најсвестранијих и најплодоноснијих писаца немачког говорног подручја. Написао је стотинак књига, које укључују романе, драме, збирке песама, филмске сценарије...

Добитник је бројних награда – Кафкине, Шилерове, Ибзенове, као и признања „Томас Ман“ и „Милован Видаковић“.

Занимљиво је да су фаворити овај пут прошли празних руку. Међу њима су били Канађанке – Маргарет Атвуд, ауторка Слушкињине приче, и песникиња Ен Карсон, књижевница Мариз Конде са Гвадалупеа, јапански књижевник Харуки Мураками и кенијски писац Нгуги ва Тионго.

Зашто две награде?

Овогодишња додела Нобелове награде за књижевност посебна је и по томе што се додељује и признање за прошлу годину, које није додељено због секс-скандала и цурења имена добитника.

Седам чланова Академије напустило је Нобелов комитет због прошлогодишњег скандала.

Песникиња Катарина Фростерсон била је међу седам чланова који су дали оставку, након огорчених препирки о томе како да се реагује на оптужбе за силовање упућене њеном супругу Жан-Клоду Арноу, који је такође оптужен да је откривао имена неколико добитника награде.

Фростерсонова и Арно су у Стокхолму водили културни клуб, који је делимично финансирала Академија, а неколико сексуалних напада које је починио Арно, који сада служи затворску казну за силовање, одиграло се у некретнинама у власништву Академије.

Због скандала Краљевска академија је направила бројне промене, поправљајући транспарентност, укључујући могућност да чланови добровољно поднесу оставку. Осим тога, именовано је још пет чланова изборног комитета, који нису из Академије.