Вез – уметност прошлих времена

Покрсница, дупли бод, гоблен вез, вез са златним нитима, вез на плишу или памуку – само су неке од од техиника које је могуће научити на радионицама веза које се организују у оквиру Етнографског музеја, Манакова кућа. 

„Циљ школе је у ствари обнављање традиције. Ренесанса традиције која је важна. Наш народ је заборавио на то, с једне стране, а с друге стране да очувамо наш идентитет као нације. Учи се вез по писму, вез по броју, косовскометохијски вез, и косовскометохијски вез између два светска рата и на крају златовез“,  наглашава др Вера Марковић, ликовни уметник.

Вез који настаје на овој уметничкој радионици ради се по мотивима са различитих одевних предмета који чине етнографску спомен-збирку Христифора Црниловића, коју је могуће видети као сталну поставку у оквиру тог музеја. 

„Христифор Црниловић је био привучен лепотом и ликовношћу веза на народној ношњи. Оставио нам је етнографску спомен збирку од 2.600 предмета, 1.600 фотографија и 22.000 страна рукописне грађе која нам служи за извор проучавања тог периода. На сталној поставци имамо изложбу народне женске ношње и накит с краја 19. и почетка 19. века. Те бодове уче полазнице курса у Манаковој кући“, објашњава кустос Маја Марјановић.

Од Јефимије, која је златним концем на црвеној тканини извезла чувену Похвалу кнезу Лазару, преко наших бака које су везле различите слике и мотиве и стварале предивне гоблене, вез на платну увек је био део српске традиције.

Један од везова који се учи на овој радионици је и златовез, захтевна техника, рад са синтетичким и металним нитима.

Једна од полазница курса Биљана Аћимовић желела је да научи златовез јер сматра да је то врхунац ове вештине.

„Мора се имати добро око, али јако је важан и мотив који везете. Да ли је неки флорални или другачији и јако је важан алат. Игле морају да буду баш јако заоштрене да може да се пробије платно на одређеном месту, јер ако померите иглу само за једно место, то се савршено види и не може да се поправи“, додаје полазница Биљана Аћимовић.

Осим што се уче различите врсте веза, овде се учи и како се одржавају предмете са везом, као и упознавања с алатом који је потребан за рад.

Вез се може радити на различитим материјалима, светлим, тамним, танким, плишу, плетеним. Време ће показати колико ће ове старе технике украшавања материјала имати будућност. За сада ова уметност опстаје захваљујући љубави појединаца који се боре да у модерном добу сачувају остатке некадашњег времена.