Хало, курирска служба? Донесите ми паприке за ајвар!

Књиге и школски прибор, паприке за ајвар – најчешћи захтев једној курирској служби ових дана. Купују и хаљине, достављају, по потреби и замењују ципеле, плаћају рачуне, све према списку.

Некада није довољна једна продавница, набавка се одужи. Тек сваки захтев се испуни, чак и онај зеленије, никако зреле банане. И данас нови радни задаци.

„Да купи у трафици две СИМ картице и оде на шалтер Поште и да све то пошаље у други град“, описује део радног дана курира Далибор Савковић, власник курирске службе. 

Навикли су се једни на друге. Не зову их куририма, него их ословљавају искључиво именом.

Понекад, током дана виђају се више пута. Из кол-центра их упозоре у ком делу града су гужве да их избегавају, али и без тога они знају пречице до адресе своје муштерије. А то им сада значи још више због радова у граду и честих измена у саобраћају.

„Они добро познају град, знају пречице, где могу да се паркирају, а да им не дође Комунална милиција или нешто слично јер они се задрже два до три минута, можда више кад упадну у гужву, увек имају неколико испорука па не могу да се задржавају“, објашњава Савковић.

Конкуренција је велика, а посао захтеван па се зато увек смишљају начини да се дође до муштерија. Све је популарнија и куповина уз помоћ апликација. 

У журби се и погреши, али не у наружбини већ у саобраћају. Стигне по нека казна комуналне полиције и по нека примедба незадовољних клијената. Све се проверавају. Мора да се утврди да ли су основане.

Сви, без изузетка прво прођу обуку да би пропуста било што мање. А посла, због све мање слободног времена, имају готово све курирске службе у граду. Само је питање до када треба робу да испоруче.