Једина жена ауто-лимар у Јабланичком округу

„Чудно им је што сам жена, а они траже мајстора. Тако да некад неко и не верује да сам ја тај мајстор, ауто-лимар“, каже Сунчица Горчић, ауто-лимар.

А када се увере у њену спретност и знање скидају капу за мајсторство и постају сталне муштерије. Занат нимало лак посебно за жену. Сунчица је учила од супруга који јој је пре 18 година због здравствених проблема предао радионицу.

„Захтева прецизност и пажљиво мора да се ради јер постоји и опасност. Кад поштено радиш увек имаш посао, значи то је најбитније“, додаје Сунчица.

Кад остави варјачу лати се чекића, шрафцигера, брусилице. У радионици возила за поправку, у дворишту стара, хаварисана која раставља у делове. Глас о добром мајстору брзо се шири па је тако Сунчица добила понуду и за посао у фабрици намештаја. Сродила се каже и са лимом и са дрветом.

„Радим у лакирници на брушење столица, столова. Један темпо сам навикла, држим тај темпо рада тако да ми није тешко ништа“, каже Сунчица.

Без предаха од јутра до вечери. Чак и јагоде сади. Руке пуне жуљева, а на лицу увек осмех. Тако дочекује и комшије и муштерије.

„Они су почели од нуле.Овде је била једна кућица мала па су радом направили ево какву кућу.Тако да стварно су вредни, немам речи“, истиче Зоран Мичић, муштерија.

Недавно је добила сертификат за вариоца. Захваљујући донацији „Хелпа“ ускоро стиже и нова опрема која ће јој, како каже, знатно олакшати рад.