Нуклеарни рат између САД и Русије, шта би остало од планете

Најновији модели у складу су са претходним направљеним 2007. године, а оба извештаја предвиђају да би нуклеарна зима, услед пепела и подигнутог материјала са земље, трајала неколико година, количина падавина би се смањила за 30 одсто у првих неколико месеци и облак дима прво би прекрио северну, а онда у јужну хемисферу.

„Покренули смо стари модел нуклеарног сценарија користећи најмодернији климатски модел при високој резолуцији са експлицитнијим симулацијама стратосферске хемије и аеросоли“, наводи се у извештају.

Закључак је предвидљиво суморан – коришћење нуклеарног оружја на овај начин од стране САД и Русије имало би катастрофалне глобалне последице.

Уколико би две највеће нуклеарне силе истрошиле читаве своје арсенале једна на другу, модел је показао да би се у атмосферу подигло око 150 мегатона чађи и гарежи, што од нуклеарних експлозија што од пожара који би уследили.

Биле би потребне три године пре него што би се количина светлост на тлу вратила на 40 одсто од првобитног нивоа.

Научници су се у моделу послужили подацима о шумским пожарима, вулканским ерупцијама и претходних нуклеарних детонација, како би добили што прецизнију процену последица.

Губици у пољопривредној производњи били би катастрофални, дошло би до промене кретања ветрова и до нестанка летње сезоне монсуна.

„Ћебе“ чађи и гарежи које би обухватило читаву планету упијало би сунчево зрачење, а требало би му око десет година да се рашчисти.

Ниво дима ослобођеног у атмосферу би, међутим, био мањи и односу на онај који је допринео изумирању диносауруса, па научници ипак остављају могућност да би човечанство могло да преживи.

„Да би се потпуно одстранила могућност еколошке катастрофе као разултата потпуног нуклеарног рата, они који доносе одлуке морају да потпуно разумеју озбиљне климатске последице нуклеарног рата и да поступају у складу са тим знањем“, наводи се у извештају објављеном у часопису Journal of Geophysical Research: Atmospheres.