Повратак у село из прошлости у Сирогојну

У амбијенту златиборског села, међу вајатима, брвнарама и кућама из 19. века, поново заједно, посетиоци и мајстори занатлије, самоуки неимари, грнчари, ковачи, плетиље, ткаље, столари, чувари умећа које, упркос времену и годинама, опстаје до данас.

„Почела сам од осме године, а учила ме је мајка. После сам више била самоука. Кад видим да неко ради, радим и ја. Ако грешим, ја сам погрешила и поправљам“, прича плетиља из Криве Реке Божидарка Кубуровић.

„Отац ми је био занатлија, столар, грађевинац. Од оца сам научио да радим столице и то радим од 1972. године. И још ово ја годину, две, три евентуално, и завршава се израдња столица старинских“, каже 82-годишњи Коста Старчевић, столар из Равни.

„Занат сам научио од деде и оца, у ствари, ја сам четврта генерација ковача. Бавим се клепањем секира, раоника за пољопривреду, ово што треба људима“, објашњава Радован Владисављевић, ковач из Криве Реке.

Представљање традиционалних занатских вештина и српског нематеријалног културног наслеђа, део су активности Музеја, који годишње посети више од 50.000 туриста.

„Обожавам Србију. Сваке године идем овде да играмо и Сирогојно је, како да вам кажем, то је супер, супер“, очарана је Корин Баратон из Француске.

Владимир Танасијевић, предавач за српску нематеријалну културу ВМЦ, наводи да се туристи уче песмама, играма и да је циљ да спознају Србију онаква каква јесте, што Сирогојно сигурно може и уме да покаже.

„Оно што је циљ једне овакве манифестације, то је очување, пре свега, нематеријалне културне баштине. Овај музеј, пре скоро 30 година, схватио је значај очувања заната који су карактеристични за ове просторе“, истакла је Светлана Ћалдовић, директорка Музеја „Старо село“ у Сирогојну.

За готово деценију трајања манифестације која, кроз комуникацију са посетиоцима, чува, развија и вреднује старе занате и занимања, представило се више од 200 занатлија из ужичког и златиборског краја.