Јужна Кореја – пакао за месождере

Често чујем у Квангџуу од ватерполиста и тренера реченицу „Добро смо се припремили, идемо на победничко постоље“. Чини ми се да је то суштински одговор на сва питања. Ако сте на време направили ватерполо базу, лако касније зидате своју кулу успеха.

Иста прича и у новинарству, припрема је важна, овде је на делу само реализација. Правовремене инфомације чине да се осећате комфорно, сигурније, пријатније, када је тако увек се створи прилика за ефектну импровизацију која не долази случајно.

Наравно, нема савршеног посла, одмах и доказ. Направио сам барем један озбиљан пропуст. Нисам се довољно бавио кулинарством у Јужној Кореји, мада сам знао да једу мање него ми, да царује пиринач, пилетина и риба.

Мене иначе код куће зову сухомеснати, јасно вам је зашто... Нисам љубитељ поврћа. Салате само кад баш морам. Први доручак у хотелу и велико изненађење. Очекивао сам јаја на више начина, кобасице, шунке, сир, јогурт, млеко, али тога нема...

У ресторану газдује поврће, умаци, нудле, има и ситно исеченог меса, најчешће пилетине, неизоставни кимци, њихов љути кисели купус, обавезни пиринач и да не заборавим супе и чорбе...

За некога рај, а ја на великој муци.

Можда ће ова прича, ипак, имати срећан крај. Лепота живота је у преокрету, па и прилагођавању. Пролазе дани и већ сам се навикао на другачију исхрану. Јела су љута, нису масна, богата беланчевинама и влакнима, рекао бих – у тренду.

Када већ пишем о кулинарству да поменем и бибимбап, састоји се од пиринча, љутог соса, поврћа, јаја и меса. Њихов традиционални роштиљ зове се калби. Корејци уживају у њему са пуно прилога, умака, салата, клица... уз пиринац се једе ким, сушена морска алга и то ми се веома допада.

Цене хране у иначе добро снадбевеним продавницама су високе, посебно меса и воћа, све је и по пет пута скупље него у Србији. Средњи слој у Јужној Кореји зарађује 3.500 долара месечно, па су цене прилагођене платама. Немојте ме питати колике су менаџерске плате у Самсунгу, небо је граница.

У граду тешко можете попити кафу, чај или пиво за мање од пет долара. Ако волите брзу храну, на улици је доступна на готово сваком кораку, то није скупо, неколико долара.

Квангџу је жив и дању и ноћу, много је младих људи и то је лепо видети. Кореја има будућност. Има младост, полетност, ведрину. Баш као Србија у ватерполу. Наша репрезентација је сложна и одлучна да нас обрадује још једном. Уосталом, зато смо ту.

Због радости...

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 22. јул 2019, 14:21) - anonymous [нерегистровани]

Natalitet

Haha, mnogo mladih ljudi. Juzna Koreja ima najmanje rodjene dece po ženi na svetu. Naravno da u velikim gradovima ima puno mladih ali obećanja za budućnost nisu optimistična po tom pitanju.