Београд на Би-Би-Сијевој листи пет најкреативнијих градова

Постоји претпоставка да је тајна велике креативности у индивидуалној генијалности. Међутим, у стварности, велики креативни помаци су социјални процеси који се најчешће убрзају када се различити људи нађу на истом месту, пише Би-Би-Си. 

Историјски гледано, градови су предодређени за настанак значајних уметничких дела од древне Атине и ренесансне Фиренце до Њујорка и Лондона.

Ствари се мењају, наводи британски сервис и на листу најкреативнијих градова у овом моменту на планети, раме уз раме са Мексиком, Бангкоком, Шаржом (град у истоименом емирату, једном од седам у Уједињеним Арапским Емиратима) и Дакаром, ставља Београд.  

„После много времена ван међународних токова, Београд је поново чвориште европске савремене уметности. Србија је у процесу придружења Европској унији, а њен главни град доживљава процват. Као да га покреће енергија младих, град постаје једна од најтраженијих светских дестинација када је у питању ноћни живот. То је тако захваљујући уметничкој сцени која се протеже од ромског традиционалног печата до новоталасног српског хип-хопа“, наводи у тексту ауторка Либи Бенкс.  

Можда због вишедеценијске изолације током и након ратова на Балкану деведесетих година, локалне уметничке школе остале су оријентисане на комбинацију заната и уметности, што даје значајан квалитет раду. 

Ауторка истиче салон "Shamliza" који нуди предмете и намештај српских дизајнера и „Супермаркет“ као концептуалну радњу у којој су помешани мода, дизајн, уметност и словенска гастрономија. 

Октобарски салон 2018. године привукао је пажњу међународне уметничке заједнице угостивши Јоко Оно и уврстивши у понуду радове Анселма Кифера, Такашија Муракамија и Олафура Елијасона уз дела српских уметника попут Нине Ивановић, Александре Домановић, Ивана Грубанова и Маје Ђорђевић, наводи се у тексту британског јавног сервиса.

Недавно обновљени Музеј савремене уметности у Београду, где уметница перформанса српска суперзвезда Марина Абрамовић треба да има ретроспективу касније ове године, приказује велики број дела насталих у југословенска времена, а галерије у Београду се све више фокусирају на нову уметност која се производи у Србији сада.