Откуд самурај у Лозници?

Младен Буразеровић из Лознице завршио је два факултета, Медицински факултет и Факултет за физичку културу, говори више страних језика, а доста воли јапанске борилачке вештине.

Добио је звање самураја и први је и једини самурај у Србији и региону. Младим Лозничанима приближава ову племениту вештину.

„Иначе сам из Београда, али родом из Лознице, и пре две године сам одлучио да се преселим у свој родни крај. Лозница је за мене један јако леп и мали град, миран и доста другачији од Београда“, почиње своју причу Младен додајући да је пре три године промовисан у звање самураја.

Његове вештине оценио је Масаши Јокојама, велики самурај из Јапана, а на препоруку Алфонса Торегросе из Италије који има звање капетан самураја.

Алфонсо каже да му се Србија свиђа много, да је народ диван и да се он помало осећа као Србин.

„Промоцијом у првог самураја Србије постао сам и једини самурај у региону, јер тренутно на овим просторима нема никога са овим звањем. У питању је почасна титула, као што је доктор наука. Да би неко постао самурај треба да се бави јапанским традиционалним борилачким вештинама, дакле не новијим вештинама које су окренуте спорту и такмичењу, као што је данас модерни карате, него изворни, стари карате где се ради на усавршавању вештине“, објашњава Младен.

Своје знање Буразеровић преноси и на младе Лозничане. 

„Моја циљна популација јесу деца јер сам и у Београду радио неких осам година са децом кроз клубове које сам тамо водио. Лозничани су заинтересовани за јапанску и културу и борилачке вештине јер оне заступају вредности које нису данас много популарне у друштву и људи то препознају“, истиче српски самурај.

Према његовим речима, важно је децу учити да, пре свега, буду добри људи, а тек након тога квалитетима које су поседовали самураји, а тек онда вештинама којима су они владали.