Без њих нема концерата, а нису ни музичари ни певачи

Данас на врху планине, сутра на плажи поред Дунава. У летњим месецима, радници у фирмама које постављају трибине и бине за велике манифестације, некада промене и неколико локација у једном дану.

Иако су ове трибине на надморској висини од 500 метара, за овај посао није им био потребан сертификат за рад на висини, само добра кондиција.

„Тако се дешавало, на пример, да смо на плажи Уцињској или смо на тргу усред Софије, или у Чортановцима на некој падини према Дунаву. Неки пут је то врло лагано као што је то концертни простор Ушће где камион прилази и момци лако то монтирају. Неки пут има да се транспортује, претовара, носи, утовара и тако. Значи зависи од локације и од манифестације. Радници имају обуку за рад на висини, атесте, наравно, здравствене и лекарске прегледе. Не сви него та тројица, четворица који се пењу по висини“, објашњава Предраг Маодуш, из предузећа за постављање опреме.

Опрема се довози шлеперима, понекад их је и више од 20, а потребно је све монтирати у најкраћем року.

„Они су једна од највећих фирми можда на Балкану која се бави тиме и за њих је ово лагани посао, иако нама који се не бавимо тиме изгледа компликовано. Они су професионални, пуно људи и брзо завршавају посао“, истиче Никола Копривица, директор турнира за који ови вредни монтери припремају трибине.

Сезона почиње у мају и завршава се крајем септембра. Зимски месеци користе се за поправљање опреме.

„Људи су стално запослени, с тим што када је сезона, онда имају прековремене сате које акумулирају, и онда то после користе као додатне одморе у току зимског периода. Зими се одржава опрема, репарира, фарба, сређује се магаицн, проширује“, додаје Предраг Маодуш.

У нашој земљи постоји свега неколико великих фирми које се баве овим послом и десетак мањих. Ипак, за највеће фестивале, концерте и спортске манифестације удружују снаге.