Геније, трагичар и човек који је раскринкао „енигму“ на новчаници

Британска краљица Елизабета Друга одлучила је да помилује Тјуринга 2013. године као својеврсно извињење за неправду према научнику који је задужио читав свет, а сада је научнику указана још једна част – његов лик на новчаници од 50 фунти.

Нове новчанице ће у оптицај ући 2021. године, а укупно их у промету има 344 милиона, саопштила је Банка Енглеске.

„Алан Тјуринг је био изузетан математичар чији је рад имао огромног утицаја на то како данас живимо. Као отац компјутерске науке и вештачке интелигенције и ратни херој, Тјурингови доприноси су далекосежни“, рекао је гувернер Марк Карни.

Херој и трагичар

Други светски Тjуринг је дочекао у британској школи за шифровање у Блечли парку. Одељење "HUT 8" бавило разбијањем немачке морнаричке енкрипције.

На бази радова пољских научника предвођених Марјаном Рејевским, Тјуринг је даље развио начин разбијања шифара, које су трупе Трећег рајха користиле.

Развио је више техника, од којих је једна метод „бомбе“ – електромеханичке машине која је могла да открије поставке „енигме“.

После рата је радио у Националној лабораторији за физику, где је развио и конструисао "ACE", један од првих аутоматских компјутера са ускладиштеним програмом. Након тога, Тјуринг је 1948. године радио на Манчестерском универзитету, где је развио софтвер за један од првих рачунара на свету. Његов концепт алгоритама се и данас користи у рачунарству.

Напорно је радио и на проблему вештачке интелигенције, а у ту сврху је смислио и експеримент познат као Тјурингов тест.

Британски научник осуђен је 1952. године за дело „велике непристојности“, јер се сазнало да је био у хомосексуалној вези са Арнолдом Марејом из Манчестера. Подвргнут је хормонској терапији, због које је остао импотентан и претрпео још неке физичке промене.

Као хомосексуалцу био му је забрањен даљи истраживачки рад. Две године касније, Тјуринг је јабуком напуњеном цијанидом извршио самоубиство.