Бивша Југославија обележава пола века „Алана Форда“

У Италији је био тек један од популарних стрипова, никада није преведен на енглески, а на другим језицима издање се угасило након свега неколико епизода. Једино је у Југославији постао део културне баштине.

„Разлог због ког је Алан Форд једино на простору бивше Југославије постао то што јесте, постао је наш и нигде у свету није био толико популаран, укључујући и родну Италију, је у томе што је резоновао са том бившом земљом и то на разне начине. У себи има велику количину надреалне фарсе, има велику количину сатире која сатирише свако некомпетентно, корумпирано, пропагандистичко друштво, у оно време је било смештено у време Хладног рата“, објашњава публициста Лазар Џамић.

У Љубљани је у току изложба на којој су представљене оригиналне табле непревазиђеног ауторског тандема, сценаристе Макса Бункера и цртача Магнуса.

„Сви смо имали неког суседа који је је био Јеремија, ако се сећате, рецимо, крај недеље, сви су имали отворене хаубе мотора, то су били Грунфови, свуда су биле неке жице, шрафови, матице, упознали смо сви неког Сир Оливера који је мазнуо шта је могао или смо упознали дебелог Шефа“, каже колекционар стрипова Рок Галван.

Популарности и атмосфери фарсе допринео је генијални превод загребачког новинара и писца Ненада Бриксија. Тако су реплике из Алана Форда постале део жаргона генерација.

„Сви ти кадрови стрипа, конверзација у стрипу може да се препозна и дан данас у нашој земљи и околини“, истакао је уредник изложбе Марјан Матић.

Изложба у Дому културе „Студентски град“ може се видети до краја месеца, а насловљена је у аланфордовском духу: Улаз слободан, излаз се наплаћује.