Када се ужели мора, донесе га у Београд

Море у Београду. Море у било ком месецу. Могуће je, и то у студију Снежане Соковић. Ова бивша менаџерка већ пет година дух приморја доноси у престоницу, оживљавајући олупине барки и осталих дрвених премета које је вода избацила на обалу.

„Највише волим кад је то стари чамац, када су то даске старих чамаца јер оне по себи имају ту оригиналну боју која је сасушена, скорена, избледела од сунца, соли, на другом месту је маслина, кад опадне у маслињаку не изгледа интересантно, онако нека сива, једнолична нијанса али када је море обради и изађе из мора она онда добије ону предивну браон боју и наравно облик и све остало како то море онако фино изваја“, каже предузентица Снежана Соковић.

Материјале проналази углавном на обали Црне Горе, а понекад и Грчке. Најпримамљивија јој је Ада Бојана, посебно ван сезоне, када нема туриста и плажа још није очишћена.

„У Црној Гори ме већ знају, већ се радују – дошла да чисти обалу, и на граници исто - 'ај ти прођи, све знају, више ме нико ништа не пита, све је супер“, рекла је Снежана. 

С мора иде право у радионицу код оца. Тамо се дрво сече, шмиргла, бруси. Тај део назива грубим радовима. Док фине попут бојења и лепљења обавља у студију.

„Тата ми је столар иначе и ја сам читав живот код њега у радионици била, тј. то је била импровизована гаража где је он све радио, буквално све по кући правио, шта год да замислим тата то склепа за час посла и мени је то било фасцинантно прво што има увек гомилу алата а друго што уме ни од чега да направи чудо“, испричала је предузетница Снежана. 

Тако је и данас. Сваку Снежанину замисао он спроведе у дело. Па тако о час посла од комада старе маслине настану морске кућиће, а од даске чамца бродић. Њих као и остале уметнине најчешће излаже на маркетима, али и на друштвеним мрежама.

Када донесе и обради дрво с мора, Снежана га смешта у неки оквир. Њега најчешће набавља на бувљаку, а нарочито су јој интерсантне кутије од шаха, домина или накита.

„Обожавам да се ценкам, врло сам се испраксовала годинама, тако да кад ми на пример за кутију траже 200 динара, ја кажем – па не, то је много, па види ово - распала кутија, а ја само треба један ексер да закуцам или да је само залепим“, искрена је Снежана.

Крстарење обалом у потрази за материјалима 

За мање комаде потребно јој је око два сата рада, док поједине ради и месец дана. У послу јој помаже супруг, нарочито када је реч о логистици, али и две ћерке, када јој мањка инспирације. Оно што им не мањка је новац.

„Није просечна плата у Србији са којом развлачиш од првог до првог, него можеш себи да приштиш лепе ствари и да приуштитш себи неку уметнину кад негде отпутујеш, јер ја волим да купујем и радове других уметника, али опет то није нешто спектакуларна цифра“, изјавила је Снежана. 

Првобитну идеју добила је на мору, а и данас одлазак тамо за њу је нова ризница. После сваког купања и сунчања, крстари дуж обале у потрази за материјалом.

Наравно ја то донесем пун гепек, пун ауто, кад истоварим у радионици и док нађем тај комад, некад се идеје и забораве, али кад нађем у радионици онда знам шта сам хтела у ствари да урадим са њим“, рекла је Соковићева. 

За само покретање посла, каже било јој је потребно око неколико стотина евра. Важнија јој је била храброст, јер њена околина није била за то да напусти сигуран посао. Она каже да се ни једног тренутка није покајала, јер сада ужива у креативном, а надасве, послу без стреса.