Теслина и Едисонова писма – међународна атракција

Редови испред музеја нису неуобичајена слика у Србији, нарочито у време празника. Али за Музеј који има милион књига, интересовање не престаје. Ретку и необичну литературу, али и писма, новине, историјске документе, чува Музеј књиге и путовања.

Два мало позната Теслина писма и једно Едисоново, права су атракција и најтраженији екпонати у Музеју књиге и путовања. На ову адресу стигла су пре месец дана.

„Била су велика ексклузива не само у Србији већ у читавом свету. Неких 420 медија, у 20 држава на 10 језика је извештавало о тим писмима. До сада их је видело нешто више од 4.000 људи али узмите у обзир да су доступна јавности нешто више од месец дана, и да ми радимо само три дана недељно“, указује Виктор Лазић из Музеја књиге и путовања.

И за та три дана, теримини за посете су углавном резервисани. Ово је један од најмлађих музеја у Београду, а из године у годину бележи све већу посету.

„Ми за прошлу годину имали смо негде око 10.000 посета током године, сад за ову видећемо, очекујемо повећање. Постоји велики број експоната који су ексклузивни и који могу само код нас да се виде – од намештаја породице Обреновић до писма хајдук Вељка Петровића до тих књига из целог света. Рецимо једна од највећих збирки Чехова на целом свету“, наводи Лазић.

Музеј чува најмању и најдужу књигу на свету, као и оне написане на палмином лишћу, зрну пиринча или хартији од бамбуса. Али и ретке примерке домаће књижевности.

Дневно пристигне и до хиљаду књига 

Музеј књиге и путовања настао је од породичне библиотеке која датира још из 1882. године. Ова институција броји данас скоро милион књига, а више од 300 писаца и уметника овом музеју донирало је своје заоставштине и делове породичних библиотека.

„Ми дневно примимо око 1.000 књига тако да можете да замислите. Из којих земаља стижу? Из свих, не можете ни да замислите. Протеклих месец дана стигле су нам књиге са Малдива, из Филипина, из Kине, ја сам сада из Либана донео пуно књига, из Јапана, очекујемо донацију из Ирана. Тако да чак и са неких далеких пацифичких острва очекујемо да нам стигну књиге“, истиче Лазић, љубитељ књига.

Посетиоце у Музеју питали смо да ли су очекивали да виде толико велику збирку. Једна од суграђанки наводи да су ту предмети које никада није видела, док други библиофил наводи да се и те како изненадио збирком и бројем књига.

А посетиоце изненадe и легат Павла Вуисића, минијатурне књиге породице Ршумовић или скулптуре из Индонезије. И ту није крај. Посетиоце често обрадују не само ретким књигама, па ће тако публика ускоро моћи да види и необичне фосиле из Либана старе 100 милиона година.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи