Чувен је по нобеловцу, зоо-врту, термалној води... То је Сегедин

У зоолошком врту у Сегедину, свој дом су пронашле црвене панде, месопотамски јелени и фосе са Мадагаскара.

Јелени из Месопотамије практично су ишчезла врста. Ипак, једно крдо је дом нашло у шумарку близу Сегедина, у зоолошком врту „Парк природе“, који се простире на више од 45 хектара.

Сегедински зоолошки врт је у програмима за заштиту животиња и пружа дом угроженим врстама али и могућност њиховог размножавања. Дресирају се и азијски слонови, не да би учествовали у представама и показивали како знају да сликају на платну него да би запослени у „Парку природе“ могли да им прегледају стопала, кљове, да их нахране.

„Настоји се да се животињама обезбеди што је више могуће природно окружење. Пројекти Европске уније помогли су нам да направимо велику и лепу кућу за слонове. За следећу годину планирамо да направимо нови дом за носороге“, истиче директор зоо-врта Роберт Вепик.

Екипа РТС-а имала је привилегију да храни жирафе, приближи се павијанима, види меркате који већи део дана проводе у рупама налик кртичњацима.

Нилски коњ је пословично био лењ, гепарди су тражили мало сунца, а тигрови се нервозно шетали.

Пре неколико година, у том врту живела је и рода која је знала да пређе улицу на зелено светло.

„Беле роде остају овде и током зиме, не иду у Африку. Тако је, пре неколико година, једна рода обилазила продавнице у окружењу и тако долазила до хране. Возачи су запазили да је улицу прелазила искључиво на зелено светло“, рекао је Лајош.

Сегедин може да се обиђе пешке, али и бициклом, како то најчешће ради локално становништво.

Посебну атракцију представља Музеј „пик“ саламе и сегединске паприке.

Баш та паприка је утицала да Сегедин постане родно место једног нобеловца: Алберт Сент Ђерђи је пронашао Це-витамин.

Споменик нобеловцу је испред зграде ректората, која користи термалне воде за загревање и баш такве воде су утицале да један од симбола града постане купалиште „Акваполис“ са најдужим воденим тобоганом у Европи.

„Имамо два базена са лековитом водом, која има 23 минерала и веома је корисна за различите болести“, рекла је Кармен Кањо из „Хунгост хотелса“.

У лековитим базенима осећа се и мирис нафте, што не изненађује, јер је ту некада било Панонско море. На само шест километара од Сегедина, удаљено је и највеће нафтно поље у Мађарској, које задовољава око 20 одсто потреба ове земље за нафтним дериватима.

Водич екипе РТС-а, Роберт, дипломирао је српску књижевност на Универзитету у Сегедину. За докторат му је остало још мало, а тема су дела Милорада Павића.

„Прву књигу коју сам добио од свог наставника био је 'Хазарски речник' Милорада Павића“, рекао је водич Роберт.

У Сегедину је српска православна црква, саграђена 1781. године, посвећена Светом Николи. У цркви се налазе иконе Црна Мадона из Египта или Богородица из Сирије.