Милиони тона пластике сваке године доспевају у мора и океане и угрожавају живи свет

Живи свет је угроженији него икада пре због прекомерне сече шума, лова и риболова, а посебно због загађења ваздуха, земљишта и воде. Милиони тона пластике сваке године доспевају у мора и океане и угрожавају живи свет.

„Морамо избегавати пластику колико је могуће, а ако је користимо морамо бити сигурни да ће после употребе бити сакупљена и рециклирана, да не доспева на наша поља и океане. Морамо да наставимо истраживања о утицају микропластике не само на живи свет у океанима већ и на здравље људи“, рекао је Кармену Вела, комесар ЕУ за животну средину.

Србија је међу најбогатијим земљама по бројности биљних и животињских врста, али их недовољно чува.

„У Србији су међу најугроженијим врстама првенствено јесетарске врсте, врста риба првенствено је моруна угрожена, као и и кечига. Додатно су угрожене велике звери: вук медвед и рис. И птице грабљивице су нам угрожене посебно због тровања“, истакла је Душка Димовић из Светског фонда за природу.

У Србији се налази око 70 одсто европских врста птица и лептира.

„У светским оквирима Србија спада у једну од 40 најбогатијих подручја биодиверзитетом, живимо на једном од најлепших места на свету само што, чини ми се, тога нисмо свесни и темељно уништавамо своју природу. Да би се то зауставило, Србија је већ одлучила да ће морати да пошумљава“, напомиње Горан Триван, министар заштите животне средине Србије.

Сада је пошумљена четвртина наше територије, а требало би да се пошуми 40 одсто, колико је и у Европској унији. Око 18 одсто површине ЕУ чине заштићена природна подручја, а код нас су под посебном заштитом природна богатства на свега 7,6 процената земље.