Громови су све учесталији, а биће их још више!

Дефиниција муње из школских уџбеника гласи да је то појава пражњења електрицитета у олуји, његова звучна последица је грмљавина, а читав феномен назива се гром.

Некада су људи мерили електромагнетно пражњење, а данас то раде машине. Електромагнетски сигнал се прима помоћу одређених антена а потом се упоређује са такозваним, светским временом. Онда се уз време кашњења тог сигнала, одређује тачна локација.

„Прецизност може бити веома велика, тако да је грешка неколико стотина метара максимално а може да буде неколико десетина метара“, рекао је професор Јован Цветић са Електротехничког факултета у Београду.

Да би се одредило тачно место удара, потребно је неколико сензора. За нашу земљу су довољна два до три сензора. Осим оних у Србији, имају их и околне државе. Ти сензори припадају европској мрежи „Еуклид“ која те податке прикупља и захваљујући томе, одређивање је доста прецизно. Ти подаци односе се на целу територију Србије.

„Постоје четири врсте атмосферских пражњења облак – Земља. Оне муње које обично видимо су негативне муње, дакле иду од облака ка Земљи. Гранају се према Земљи, имају главни канал и имају бочне гране. Позитивне муње које иду од Земље ка облаку, садрже само једну грану, главни канал и имају нешто веће струје. Постоји још и позитивно пражњење облак – Земља и негативна Земља – облак“ , објаснио је професор Цветић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

„Оно што ми видимо као светлосни ефекат, и оно што је опасно, то су та главна пражњења, такозвани повратни удар. Повратни удари могу да имају више стотина килоампера, то је ретко, али ту је неколико десетина килоампера струје. Пошто су у нашим подручјима, у 80 одсто и више, карактеристична негативна пражњења, која су јако опасна за људе у околини тачке удара, чак неколико стотина метара може бити критично“, додао је професор.

Уђите у аутомобил и не скривајте се под дрветом 

Др Цветић наводи да је у граду ризик незнатан, нарочито у Београду, али у сеоским срединама или разуђеним градским срединама – опасност је већа.

„Аутомобил у потпуности штити од удара, тако да, ако се деси да сте у неком пољу, у Војводини, можете се заштитити тако што ћете ући у аутомобил. Најтежа је заштита кад нема заклона. Онда би било добро да уђете у усек или у неки канал или нешто слично, тако да се што мање излажете висински, потенцијалном атмосферском пражњењу. Било какво сакривање испод крошњи дрвета није препоручљиво јер је већа вероватноћа да ће да удари у дрво. Самим тим, пошто се около јављају бочне гране, може доћи до пражњења кроз људски организам и то је онда фатално“, саветује професор Цветић.

Цветић додаје да усамљено дрво представља опасност, док на пример у тим ситуацијама, није толико опасно бити у шуми, која је висински углавном хомогена, што је добра заштита. Такође, професор подсећа на начин којим се може утврдити локација пражњења. 

„Одбројите секунде од тренутка блеска до тренутка када чујете гром, и пошто је три секунде „ километар пређеног растојања, тако можете релативно одредити место пражњења“, рекао је др Цветић.

Када је реч о Србији, централни део земље је предео који је највише погођен атмосферским пражњењима. Иначе, број атмосферских пражњења на глобалном нивоу расте сваке године, што је у вези са климатским променама. Професор Цветић наводи да је јасно утврђена корелација пораста температуре са бројем пражњења, па их зато можемо очекивати у све већем броју у будућности.