Је л' прошао воз за српску железницу?

Да изгубљено време могу уновчити, то је прошле године схватило шест путника. Баш толико њих се и жалило на кашњење воза и због тога добило одштету од железнице.

„Сваки случај који стигне код нас појединачно се разматра. Проверава се да ли су возови заиста каснили за које путници захтевају повраћај новца и све оно што је заиста било у складу са оним што повеља предвиђа врши се повраћај новца. У тим случајевима враћено је око десет хиљада динара“, објашњава Душан Милић из Србија воза.

Србија је 2005. године усвојила Повељу за међународни путнички саобраћај и тиме се обавезала да надокнади путницима трошкове настале кашњењем возова.

„А случајеви у којима могу да се жале, односно имају шансе да добију одштету, то су када воз уопште не пође из полазне станице,уколико пође али се успут прекине путовање кривицом железнице, односно уколико воз касни и не стигне у станицу и путник изгуби везу за даље путовање“, напомиње Милић.

Са грађанима проверавамо касне ли њихови возови.

Један Пријепољац каже да не путује често, али да му је воз зимус каснио готово два сата. Ужичанин додаје да његови возови не касне, али да му се не свиђа што после Ваљева често стају због неисправних рампи.

Србија има око 3.600 километара пруга којима се годишње превезе око седам милиона путника. Поређења ради, највећи српски аутобуски превозник превезе око 100 милиона путника годишње. У Србија возу очекују да би реконструкцијом железнице и број путника који користе воз могао да порасте.

Тренутно има више од 300 полазака дневно. Уколико неки од возова закасни да би вам се вратио новац потребна је само карта и попуњена молба за повраћај новца. Знају ли путници за то своје право?

„Наши путници у железничком саобраћају нису информисани и има више разлога за то. Прво наша мрежа односно број возова није развијена, наши путници су слабијег имовног стања на железници и они се уз бројне повластице превозе железницом. Има једна реченица која карактерише железницу која каже: каква економија и држава, таква и железница, а ја бих сада рекао другачије: какве су нам пруге таква су нам и права путника“, тврди проф. др Бранислав Бошковић са Саобраћајног факултета.

На шта тачно путници треба да остваре право када неке пруге нису ремонтоване скоро пола века, док стари возови на појединим деоницама не могу да „јуре“брже од 30 на сат. То је једна слика железнице.

Са нашим саговорником, ипак, откривамо и нову слику железнице у возу за Вршац. Нов, чист воз који креће тачно у минут. У њему бесплатан интернет који ради и љубазан кондуктер.

За све то биће потребно време да путници поврате поверење у овај вид превоза. Ако је судити по овој композицији којом се возила наша екипа, за српску железницу, ипак, нису прошли сви возови.