За новорођенче не мора све да буде ново!

На први поглед нове, али су заправо играчке Маше и Михајла. Kада су их прерасли, њихова мама Лаура одлучила је да их не баци, већ да их прода. И тако је у Суботици отворила један од првих дечјих секндхендова у Србији.

„Бакину и декину кућу, и подрум, таван, све смо претрпали гардеробом и играчкама. Из разговора са пријатељицама и познаницама знала сам да смо сви претрпани том робом, па сам помислила – хајде да направимо нешто што још нема. Секндхендова за одрасле је и тада било, али специјализованих за децу не, и тако се створила идеја“, објашњава Лаура Репија, власница радње са дечјим половним стварима у Суботици.

Сличну идеју у дело је спровела и једна Нишлијка. Иако су у почетку суграђани имали предрадсуде према њеној радњи, сада је ситуација сасвим другачија.

„Чак могу рећи да више купују ситуирани људи, људи који су решили то сами са собом да могу да купе добру ствар за мали новац“, истиче Јелена Милојковић, власница радње са дечјим половним стварима у Нишу.

Јелена додаје да су цене од 100 до 400 динара, као и да се у њеној радњи може пронаћи и нешто од обуће која ниједном није ношена.

Суботичанка Лаура Репија додаје како је данас за децу све скупо и да зато продају гардеробу доста јефтиније.

„Ми правимо цене талп да отприлике буде упола јефтиније што се тиче опреме и играчака, а гардероба је много, много јефтинија. Ако је једна дечја мајица у продавници 1.000 динара, код нас је 200“, напомиње Лаура.

Kако деца брзо расту, гардероба је често као нова. Ретко када се, као што је то случај са одећом за одрасле, увози из иностранства, купује на џакове или килограм. Дечју гардеробу и играчке у ове радње најчешће доносе родитељи. Шта се највише купује, сазнали смо у једној београдској радњи.

„То је највише дечја опрема, ауто–седишта, преносиви кревеци, затим бицикли, ролери, тротинети, играчке увек, и на крају фирмирана гардероба и обућа“, каже Биљана Kотрља, радница у београдској радњи дечјих половних ствари и додаје да код њих ствари стижу из наших ормара, као и да свако може да донесе дечју опрему и одећу. 

У овом престоничком секндхенду кажу да су њихови најчешћи купци урбани и родитељи без предрасуда, који се не либе да уђу и овде потраже комад гардеробе за децу.  А осим што могу купити, родитељи овде могу и донети гардеробу да је донирају угроженој деци.

И баш зато, када ваше дете прерасте панталоне, на плишаног меду заборави, а креветац му постане тесан, не мора да значи да сви они треба да заврше поред контејнера. Размисите да ли би некоме користили, јер у дечјим радњама кажу да нема те робе која не може наћи купца.