„Београдска мумија“ – један од драгуља Ноћи музеја

Иако су музеји углавном понедељком затворени за публику, манифестација „Музеји за 10" омогућила је свим посетиоцима да све поставке и изложбе обиђу бесплатно. Током седам дана у 46 градова Србије, на око 120 места приређују се различити садржаји.

У Народном музеју велику пажњу привлачи такозвана „Београдска мумија" која је од скоро опет у сталној поставци.

„Заслугу за то да ми у Народном музеју поново можемо да погледамо ову староегипатску мумију припада господину Павлу Риђичком који је пре 131 године био у Египту, тачније у Луксору, и тамо је купио једну староегипатску мумију. То је „Београдска мумија“ свештеника Несмина. Специфична је по томе што је то мумија свештеника који је живео у 4. веку пре нове ере. На ковчегу постоји исписано 191. поглавље Египатске књиге мртвих, 'Повратак душе у тело', а у самој мумији и дан данас постоји један неразмотан свитак папируса. Надам се да ћемо га у једном тренутку развити и да ће то бити светска сензација, будући да је био свештеник, значи припадао је вишим слојевима староегипатског друштва. Претпостављамо да су у свитку делови Египатске књиге мртвих“, објашњава виши кустос Народног музеја, Ивана Минић.

У Народном музеју, осим сталне поставке, сада бесплатно може да се погледа и вредна изложба „Италијански барок и Бернинијева школа“.

Овогодишња тема „Музеји као средишта културе: будућност традиције“ фокусира се на нову улогу музеја као активних учесника у креирању заједнице. Отуда је у Музеју примењене уметности отворена изложба „Хиљаду и друга ноћ, Душан Јанковић на балу уметника“.

Реч је о првом уметничком балу одржаном 1923. године у Београду. Тада су се књижевници, музичари, глумци и сликари ангажовали да се сакупе средства за подизање Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“.