Љубав према цвећу преточена у успешан бизнис

Сурфиније је, каже, гајила од када зна за себе, одлазећи по њих до Ужица или Крагујевца, а када су почели и пријатељи да је моле донесе и за њих, а она остала без посла, родила се идеја о сопственом расаднику, данас једином у пријепољском крају.

„Мало по мало, стигли смо до пет пластеника. У три пластеника смо развели грејање, развели смо систем за пољевање, кап по кап, тушеве“, почиње причу Драгана.

О више од четрдесет различитих цветних врста брине уз помоћ породице, потврђујући, и она и њен унук, ону народну, да гајење биљака, од којих неке и по три, четири пута пресађује, чине човека срећним.

„Највише уживамо када почну биљке, када почне вегетација, то су мале биљке, па онда крене вегетација и за два дана се осећа како биљка порасте. Нама се на пример десило, једне зиме да смо у кући искључили грејање, да би појачали, кад су велике минусне температуре, да би нам биљке имале довољно топлоте“, каже Драгана.

Муштерије стижу из читавог пријепољског краја и севера Црне Горе. Највише за дубеће мушкатле, бегоније, петуније и, наравно, сурфиније.

„Она нас едукује како то цвеће да буде најбоље. Ја сваке године купим пурпурне петуније, она мени све засади у жардињеру, залије, да ми прихрану, оне порасту, метар испод терасе и ја добијем прву награду за најлепшу терасу у Пријепољу“, Каже Стана Брашанац из Пријепоља.

Од априла до јуна је време за сађење цвећа на балконима и у баштама, додаје Драгана, чије биљке у расаднику траже свакодневну бригу, која њу испуњава задовољством.