Угрожене пчеле – угрожена планета

Да природа зна најбоље доказ је у свакој кошници. Пчеле човеку дају и храну и лек, чувају биолошку разноврсност света и животну средину.

„Једно пчелиње друштво даје укупну вредност читавом друштву од 1.200 евра годишње, од тога је само један и по до три одсто мед и други пчелињи производи. Тридесетак посто је практично вредност опрашивања пољопривредних култура“, објаснио је Родољуб Живадиновић из Савеза пчеларских организација Србије.

Иако повећавају приносе, чини се да су се баш пољопривредници највише огрешили о пчеле несавесно користећи пестициде. А ту је и аеро-загађење. Осим пчелама, смета и човеку, што најбоље осећају плућа становника Ваљева, Беочина, Београда, Панчева. Надлежни кажу да је проблем лошег ваздуха већи зими, али и да се ради на томе да следећу не дочекамо на листи најзагађенијих на свету.

Иако има проблема на неколико локација, квалитет воде у Србији генерално је добар. Да ће бити такав и на београдској Ади Хуји, најављује министар екологије Горан Триван.

„Док се рукавац Аде Хује не среди, Ада Хуја неће завршити своју мисију. Ово зло, тај смрад, те фекалије то загађивање мора да престане. Уколико у догледно време будемо урадили систем за прераду отпадних вода у Београду, а ради се веома на томе, онда ћемо решити и питање притицања свих тих штетних материја у ово језеро које ја зовем рукавац“, истакао је министар Триван.

У обележавању Дана планете у Србији, учествовала је и амбасадорка Израела, земље која је од пустиње направила оазу, а у екологији пронашла економску рачуницу.

„Најважније израелске инвестиције у Србији су у еколошкој сфери. Улагали смо у ветро-паркове, управљање водом, њено чишћење и рециклажу“, прецизирала је амбасадорка Алон Фишер Кам.

Екологија је нова светска идеологија. Активисти кажу, једина која у данашњем свету има неког смисла. У време ратова, моралне и економске кризе, да нас уједини може само идеја о опстанку.