Учили и научили – Француз и Бразилац знају српски због љубави према Српкињама и према Србији

Француску и Бразил дели један океан или тачније 8.609 километара. Ипак, један Француз и један Бразилац живе у истом граду, говори истим језиком и знају свих седам падежа. Учили су и научили српски језик – да их, како кажу, цео свет разуме. 

„Пошто сам почео да учим српски док сам био на факултету и, заиста сам учио сваки дан. Једном ме је професорка енглеског језика уловила са књигом српског језика, учио сам српски на часу енглеског. И она ме је питала зашто учим српски, а ја тада нисам знао за израз, а да сам знао, ја бих јој рекао да учим српски да ме цео свет разуме...“, каже Арно Гујон.

Са другог краја света нам долази Тијаго Фереира, Бразилац, који је српски почео да учи пре десет година, због једне Српкиње. Језик је почео да учи годину дана пре него што је дошао у Србију. Радио је неколико сати дневно и каже да је било потребно много труда.

„На почетку ми је то била велика мотивација, да ћу да научим српски и да ће цео свет да ме разуме, а сад кад сам га научио сви ме разумеју али само на Балкану, ван Балкана нико ме не разуме али нема везе, волим српски... Научио сам српски, и кад одем у Хрватску кажу: 'Како ти је добар хрватски', кад одем у Босну, сви кажу: 'Како ти је добар босански', добио сам још неколико језика у пакету“, рекао је Фереира.

Српски је као математика 

Арно Гујон, Француз, а од недавно и држављанин Србије, са српским језиком се први пут упознао на Косову и Метохији, бавећи се хуманирарним радом. У својој књизи „Сви моји путеви воде ка Србији“, поред хуманитарног рада описао је и како је учио српски језик, за који каже да није лак.

„Узмите на пример, један једини пример, у зависности од броја, од рода и од падежа, он може да се пише и изговара на 42 различита начина. Имао сам утисак када говорим српски, као да вежбам математику, све се слаже у зависности од броја, рода и падежа.

Сложили су се да су падежи и акцентовање најтежи у српском језику, а ћирилица ни једном ни другом није била велики проблем.

 „Другачије се акцентују речи, али Бразилцима су проблем речи без акцента: 'чврст, крст, брз' – то нам на први поглед делује немогуће. Како сад ово да изговорим: 'ч, ћ, ђ, џ...' Много ми је требало времена да научим да разликујем слова“, каже Тијаго.

„Џак“ или „ђак“? 

„Оно што је тешко за једног Француза то је свакако слово 'п', онда су то гласови који не постоје на француском, 'ч, ђ',  разлика између 'ђак' и 'џак' “... објаснио је Гујон.

„И даље се буним око речи 'чевапчићи', и даље ми није најјаснија разлика између 'град' и 'град', оно што пада и град Београд, али су речи без самогласника проблем“, додаје Тијаго.

Српски су научили, а схватили и понеке наше навике.

„Било ми је потребно неколико месеци живота у Србији да схватим да пет српских минута вреди 30 француских, док 30 српских минута износе два сата, тако да сада кад ми неко каже – ајмо Арно видимо се за пет минута, ја долазим пола сата касније и углавном стигнем први“, испричао је Гујон.

„Мени је нобично то што је српски народ доживео толико лоших ствари у својој историји, још деведесетих, то је скоро било, и даље волите да се дружите, имате времена да уживате током дана мимо свих обавеза“, каже Тијаго.

Арно са породицом живи у Београду и са ћеркама увек разговара на српском, а Тијаго за себе каже да је вероватно први Бразилац у историји који држи часове српског језика, али само земљацима који су у сличној ситуацији као он.