Планета нам слави рођендан

Ако се настави актуелним темпом, процењује се да би до средине века могло да нестане 30 до 50 одсто врста које сада насељавају планету.

Живимо на њој, користимо њене лепоте, природна богатства и све њене ресурсе. Понекад је поштујемо, понекад не, али она све памти, она је наша Плава планета.

Уништавање станишта, експлоатација и климатске промене узрок су нестанка половине дивљих животиња на свету. После 60 милиона година налазимо се у периоду истребљења, као што је то било у доба диносауруса.

Научници упозоравају да многе врсте биљног и животињског света нестану и пре него што буду откривене и описане.

Силе које су створиле планету Земљу и даље владају на њој, а Земљину куглу окружује немирна атмосфера.

Између врућег језгра Земље и атмосфере настао је живот који траје и данас и пркоси неукротивим силама које продиру из дубина, тресу тло под ногама, ударају с неба. Снагу планете не можемо укротити, али је можемо упознати и живети са њом.

Наша планета мењала се кроз миленијуме од својих великих облика у каменом добу, до мршавих ножица хеленистичких богиња, пратећи измене самог света и технолошки напредак људи, који ће је с вековима све мање и ређе обожавати, упркос томе што ће она постајати све тања и привлачнија.

Ако наставимо и погледамо у 21. век, Земљу нећемо затећи само сломљену и избледелу од анорексије већ и озбиљно отровану и заражену.

Последице раста глобалне температуре прете да угрозе природно окружење и досадашњи начин живота на планети. У таквој неизвесности дочекала је и овогодишњи Дан планете, 22. април, који се сматра једним од најважнијих глобалних еколошких догађаја.

На Дан планете Земље износе се подаци о највећим проблемима који се односе на заштиту животне средине.

Климатске промене као главна брига 

Истраживачки центар „Пију“, уочи обележавања Дана Земље, објавио је извештај који је показао да су климатске промене главна брига у половини земаља које је анкетирао прошле године.

На врху листе била је Грчка, где је 90 одсто испитаника то назвало великом претњом, док само четири одсто грађана не узима у обзир климатске промене као претњу.

Исту забринутост деле становници Јужне Кореје, Француске, Шпаније и Мексика.

Истраживање је такође показало да забринутост због климатских промена стално расте широм света од 2013. године, када је „Пију“ први пут поставио то питање. Те године, 56 одсто грађана у 23 државе навело је да су климатске промене главна претња по животну средину.

У најновијем истраживању, проценат грађана забринутих због климатских промена у тим истим државама већи је, и сада износи 67. Међу њима је највише жена, високообразованог становништва и младих од 18. до 26. године.

На нашој планети постоји живот који треба сачувати за будуће генерације, што значи да треба да је спасемо од нас самих.

Да нам планета Земља остане и даље плава, најважније је да променимо однос према њој, да променимо стил живота савременог човека који контролише изазове времена и поштује концепт глобалних климатских промена.