Виминацијум – место коме се увек треба враћати

За Виминацијум се зна 2.000 година, али он и даље не престаје да фасцинира, као и када је био пун људи из целог тада познатог света, тако и сада када су његови житељи археолози, туристи и њихови водичи.

Миомир Кораћ, директор Арехолошког института и човек који је најзаслужнији за истраживање и промоцију овог археолошког локалитета, гостујући у Јутарњем програму, истиче да и поред тога што је ово налазиште само делимично истражено, да и са тако малим открићима имамо шта да покажемо.

Верује да су посете и обиласци, пре свега деце јако значајни.

„Тако почињете да волите простор на коме живите, а када га волите онда почињете и да га пазите, па онда дођу и други да виде то што сте ви пазили. И полако израстате у особу која зна да цени то што има. Зна да су рођаци који су били пре нас нешто и оставили и тако градите друштво“, објашњава др Кораћ.

Поред тога, додаје, важно је упознати простор на коме живимо из различитих углова. Виминацијум даје угао антике. Сто километара даље налази се Лепенски Вир који нас враћа у време праисторије. Ту је пре десет хиљада година настала прва европска монументална скулптура. Ускоро ће и Винча бити доступна.

Тиме се, поступно, добија целина једне веће слике простора. Добија се временска прича која траје хиљадама година. Када се из сваке те временске приче извуче понешто и покаже деци, она ће због тога, можда, бити боља од нас, нада се директор Археолошког института.

На Виминацијуму ради велики тим од 25 људи, од којих је 15 доктори наука.

„Из тих паметних глава је нарастао производ, а тај производ нараста. Тако смо направили Лимес парк за светски конгрес, затим авантура парк за децу, реконструисали смо северну капију војног логора, затим северну капију града, амфитеатар“, наводи Кораћ.

Зато није необично што се дешава да посетиоци долазе поново, мада и даље постоје људи који не знају за историјско благо које поседујемо.

„Овде изазива неверицу да смо ми баштиници 18 римских императора. Ми смо итекако уткани у темеље европске и светске цивилизације и то људима треба показати“, истиче гост Јутарњег програма.

На Виминацијуму раде стручњаци који се баве сателитском навигацијом и даљинском детекцијом и анализирају објекте у земљи. За то је потребна и софистицирана техника, исто тако и памет. Много је још објеката које треба обрадити и који чекају да буду откопани.

„То све чека и план је да наредних година започнемо са обрадом хиподрома. То је место где се појављивао римски император. Један је чак и извикан за императора у Виминацијуму. Каракала се звао. Уз то је била и палата, па уз палату и форум. Тако да су то све сјајне ствари које нас чекају у наредним годинама“, објашњава директор Археолошког института, др Миомир Кораћ, на крају гостовања у Јутарњем програму.