Месец је увек имао обиље воде?

Вода под лунарном површином и раније је била уочена, али су научници сматрали да се ради о нечему другом.

Тако је летелица „Касини“ регистровала воду у траговима, када је 1999. године пролетела поред Месеца.

Насина сонда „Дип Импакт“ такође ју је детектовала приликом прелета 2009. године, као и индијска сонда „Чандрајан-1“.

Али, извор те воде био је непознат, а научници су претпоставили да ју је тамо донео сунчев ветар или пролазни метеороид.

Нису сматрали да је могуће да Месец има толико воде, али су најновија истраживања открила да таква опција итекако постоји.

Летелице Насе, „Лунар Атмосфер“ и „Даст Инвајрнмент Експлорер“, 2013. и 2014. године кружиле су око нашег сателита и прегледавале изузетно разређену атмосферу Месеца.

Забележиле су 736 детекције воде од којих се значајан део подударао с познатим налетима меторида.

Годишњи губитак воде од 200 тона 

„Према нашој анализи релативно високог интензитета детекције воде, количина воде је 5,4 до 12,8 пута већа од ударне масе. Стога, ударна маса не може сама по себи бити главни извор уочене воде јер вода у њој чини само неколико десетина до неколико одсто укупне масе“, написали су истраживачи у најновијој студији.

Анализирајући количину детектоване воде, научници су закључили да су површински центиметри лунарног реголита (кора Месеца) суви као „кост мумије“.

Међутим, ако се потражи мало даље, на дубини од најмање три метра, наћи ћемо равномерно расподељену воду, у концентрацијама до 0,05 одсто. На Земљи би се то сматрало сувим тлом, међутим оно није у потпуности лишено воде као што се то пре мислило.

Вода је можда чак била присутна и приликом формирања Месеца, сматрају научници. 

Стручњаци су израчунали колико се годишње губи воде приликом удара тела (метеорида) у површину Месеца и дошли су до тога да се ради о значајној количини од 200 тона, што би значило да је Месец увек, или готово увек, имао обиље воде.