Због Лознице оставиле Санкт Петербург

Прича у којој љубав помера границе, али и брише све разлике је и Анастасијина прича. Она је из вишемилионског Санкт Петербурга, због супруга, дошла у Лозницу. У почетку јој није било лако да се прилагоди, а онда је схватила да је тај град постао, како у шали каже „Русија у малом“.

У Лозници је наставила да се бави графичким дизајном, а посао шири сарађујући са другим Русима који живе у том граду.

„Продајем слике преко интернета и за Русију и за друге државе, покушавам да се мало развијем у том правцу, и шта више да цртам да што више нађем клијената. Највише се овде сви баве ручним радовима што су отишли из Русије, хоће овде да покушавају да себе испуњавају преко ручних радова, напустили они своје фирме, напустили они своје послове, и хоће некако да се снађу овде“, каже Анастасија Лазић.

Неколико километара даље од Анастасије и центра града, свој дом пронашла је и 26-годишња Полина. У Србију је стигла сама пре годину дана, а ускоро ће јој се, каже, придружити и остатак породице. У Русији је студирала туризмологију, а сада покушава да свој хоби претвори у посао од ког ће моћи да живи.

„Купила сам кућу у Лозници, упознала сам се са пријатељима из Русије, садила сам овде башту, паприке, воћке, бавим се ручним радом, имам продају преко интернета, имам своју страницу на Инстаграму и Фејсбуку. Хоћу да останем овде и да живим у Лозници“, прича Полина Титова која је такође дошла из Санкт Петербурга.

Пријатнија клима, лагоднији животни темпо и повољне цене некретнина, разлози су, које већина Руса, наводи као пресудне приликом донешења одлуке о селидби у Србију.

Карактерише их и то, што највећи део њих за дом бира напуштена домаћинства и села из којих наши људи све више одлазе.