Ветрена дупка је рај за авантуристе

До Ветрене дупке стиже се козјим стазама од села Власи, на Влашкој планини. Најтежи је улаз у пећину, односно први метри, јер се треба провући кроз уске канале у стенама. При томе је неопходно бити изузетно опрезан и следити упутства искусног водича.

„Улаз није уређен како треба, не може лепо да се уђе. Требало би уложити мало средстава да се направи трим-стаза до самог улаза. Интересовање је велико, доводио сам Немце, Бугаре, Индијце. Одушевљени су, јер је нетакнута природа. Они обилазе пећине широм Европе, а сити су осветљења, возова. Ово им је прави доживљај“, каже Радиша Димитров, пореклом из села Власи.

Ветрена дупка је рај за авантуристе и љубитеље природе. Пре неколико милиона година, пећинским каналима текла је река и направила предиван пећински накит, најбогатији у средишњем делу пећине.

Пећина Ветрена дупка је најдужа и најлепша пећина у пиротском крају. Дупка на дијалекту значи рупа, а назив „Ветрена“ је добила по ветру који нон-стоп дува кроз ову пећину.

„Околни крашки рељеф говори да су стене палеозојске Влашке планине старе 300 до 600 милиона година, а неогена језера су стара 30 милиона година. Колико је стара пећина, то нико не зна. Пећина је истражена педесетих и шездесетих година. Укупна дужина је 1.340 метара, а укупна дужина свих канала преко четири километра“, објашњава професор географије Драган Николић.

Ендемски скакавци и слепи мишеви једини су становници Ветрене дупке. Њихов мир повремено наруше спелеолози аматери и авантуристи.