Власина скрива и чагу – једну од најлековитијих гљива на свету

Исплатиле су се године упорности и трагања. Нема педља Власине који није препешачила. Била је сигурна да је са семеном брезе из Русије пре седам деценија по власинској висоравни расејана и чага. Анализе Пољопривредног факултета у Београду потврдиле су – на Власинском језеру расте једна од најлековитијих гљива на свету.

„Ребраста је попут спаљене коре и сада је сезона када је беремо, касна јесен октобар месец, па до фебруара, марта“, каже Лидија Арсић са Власине.

За њено скидање потребни су знање, длето, чекић и обзирност, ако се остави бар једна четвртина гљива се регенерише.

„Узећемо само спољне делове, овај жути део апсолутно нема никаквих лековитих својстава, оставићемо за неку другу годину“, објашњава Арсићева.

Углавном је високо на стаблу. Има је и на младим брезама. „Са малих бреза ретко скидамо чагу, зато што, искуство Руса, каже да је мера за брање да она буде величине длана“, наводи Лидија Арсић.

Тајна власинске чаге су надморска висина изнад 1.200 метара, изузетно хладне зиме и топла лета.

Власинско пространство је најјужнија тачка на земљиној хемисфери где је откривена чага. Најближе нама чаге има на крајњем северу Аустрије и у Пољској.

Анализе су показале да квалитет и лековитост српске чаге не заостају за руском гљивом.

„Наша је можда чак и квалитетнија, можда зато што је нема толико пуно у Србији“, истакао је Срђан Лазаревић из Гљиварског друштва Ниш.

„Највећа тајна чаге су полисахариди. Има их преко двадесет. Користи се код свих болести имуносистема“, објаснила је Арсићева.

Осушена и самлевена под каменом користи се за чај или као додатак јелу. Не пропуштају се ни дани пре вегетације за вађење сока из брезе. Да се препороди тело и душа лепотама Власине.