Преци китова су имали четири ноге и копита

Џиновски 42,6 милиона година стари фосил откривен је у седиментним наслагама на обали Перуа и из њега се чини да је био прилагођен за живот у мору и на копну.

Ноге са копитима чини се да су биле способне да носе тежину његовог гломазног тела на копну. Друге анатомске особине, попут снажног репа и „мрежастих“ стопала, указују на то да се добро сналазио у води.

„Китови су изузетан пример еволуције. Од малих копитара прешли су пут до плавог кита којег имамо данас. Веома је занимљиво пратити пут како су покорили океане“, истакао је Тревис Парк, стручњак за китове са Природњачког музеја у Лондону.

Старији и мањи претци китова са четири уда већ су откривани, али овај најновији попуњава рупе у знању које су научници до сада имали.

„Други примери из тог периода нису били потпуни. Нисмо знали колико су тачно били адаптирани за који вид окружења“, објашњава Оливије Ламбер са краљевског белгијског Института за природне науке.

Најновији примерак показује да су рани китови могли да пливају данима, па и недељама, а да и даље буду способни да се крећу по копну.

„Упркос томе што је могао да плива без проблема, и даље је имао мала копита на прстима. Био је много способнији да се креће на копну од, примера ради, данашњих фока“, каже Парк.

Оштри зуби и издужена вилица указују на то да су се древни китови можда хранили рибама и раковима.

Перувијском фосилу фали последњих неколико пршљенова тако да није сигурно да ли је на крају репа имао „весло“, које данашњим китовима омогућава да се упркос величини крећу и брзином од 50 километара на сат,