Пластични отпад угрожава фауну Галапагоса

Наоружани само рукавицама и великим врећама ренџери се боре са гомилама пластике која покрива острва Галапагоса и његову јединствену фауну.

Тоне пластике таложе се на обалама Галапагоса на којима микрочестице завршавају у желуцима животињских врста које живе само на том архипелагу у Тихом океану смештеном око 1.000 километара западно од Еквадора.

Те микрочестице често отпад који потиче из великих градова и са других континената, можда су највећа претња игуанама, корњачама, птицама и рибама Галапагоса.

„Ти малени делови пластике постају део прехрамбеног ланца који касније можемо конзумирати“, каже биолошкиња Џенифер Суарез из Националног парка „Галапагос“.

Деловањем сунчевих зрака и слане морске воде, пластичне боце, кесе, поклопци, посуде и рибарске мреже уситњавају се а таласи их бацају на стене и тако се ослобађају микрочестице које прогутају животиње.

Сваке године упркос великим вућинама на острва стижу експедиције како би проучиле штету коју изазива човек.

У отпаду пронађеном на острвима које користе животињске врсте, неке којима прети и нестанак, било је и ципела, упаљача, оловака, конзерви.

„Више од 90 одсто прикупљеног отпада није последица активности на Галапагосу, већ је отпад  из Јужне и Средишње Америке, па чак и Азије“, каже директор Националног парка Хорхе Карион.

Већина пластичног отпада су боце с перуанским, колумбијским или панамским натписима, као и посуде кинеске производње.

„Тај отпад потиче најверојатније с рибарских флота из Азије које плове недалеко Галапагоса“, каже Карион.

Од 1996. локални рибари чисте и најудаљенија острва, а протекле три године води се регистар отпада који показује порекло смећа које заврши на ненасељеним обалама.

Управа острва нада се да ће вођење тог регистра омогућити да се поднесу захтеви за одштету од оних који највише штете околини острва.

Ренџери националног парка такође воде свој регистар, али он се односи на животиње на које тај отпад утиче. Тако су уочили да корморани граде гнезда од употребљених пелена или пластичних кеса, а блуне (морска птица) гину под гомилама отпада.

Друго шокантно откриће су кесе које једу корњаче јер мисле да се ради о медузама којима се нормално хране.

„Толико неселективно бацамо отпад у море да се појављује на обалама на којима нема људи али зато већ има смећа“, каже волонтерка Шарлин Зунига која учествује у чишћењу острва.

Отпад који се прикупи на острву превози се у Еквадор, где се спаљује.

„Морамо отићи даље од пуког прикупљања отпада. Морамо апеловати на савест на глобалном нивоу да људи престану да бацају отпад у море“, истиче волонтерка Шарлин.