Упознајте власника пет манастира

Да би видео неки манастир или цркву Ранко Ђанковић не мора ни да изађе из куће. Управо ту, у импровизованој радионици, може да направи сваку светињу коју замисли. На идеју да израђује макете дошао је пре деценију, али се у последње две године посветио прављењу ових сувенира.

„Мислим да су они наша најзначајнија културна баштина и моје запажање је да нису довољно репрезентовани и да људи мало знају о њима. Зато сам одлучио, будући да сам вајар, да их кроз моделацију макета, приближим људима“, каже Ранко.

Основе посла научио је на факултету. Екипи РТС-а преноси део знања и открива како изгледа поступак израде.

„Прво нађем пројекат манастира у цртежу, онда креће моделација. Кад се измоделује, скидам отисак у силикону у калупу и после тога се одлива позитив. Позитиви су мој избор, ја их осликавам, могу да се патинирају, али не морају. Моја је нека потреба да их осликам да покушам да буде онако на неки начин што приближније како јесте у стварности“, објашњава вајар.

Најбржи део посла је осликавање, а најзахтевнији моделовање на које утроши и до две недеље. За израду користи гипс, јер се са њим, како каже, најлакше ради.

„Он је погодан за ретуширање, а ретуширање је, рецимо, поправка, погодан је за брзо сушење, за осликавање и лако га можете лакирати и можете са њим да радите буквално шта пожелите“, тврди Ранко. 

Људи желе овакве сувенире и то му потврђују на друштвеним мрежама, које користи за рекламу, али и продају. Готово да нема континента на који његове макете нису стигле, а он није стигао да преброји колико их је продао.

Чак и они који никада нису посетили Храм Светог Саве пожеле да га имају као сувенир. Нарочито странци. Зато Ранко не пропушта прилику да им приближи историју Храма, али и осталих српских манастира, а чак је израдио и каталоге за сваки од њих. 

Тако каталог имају сви манастири које је до сада направио: Храм Светог Саве, Сопоћани, Манасија, Раваница и Острог. Ту не намерава да стане, јер, како каже, има врло амбициозан план, а то је да изради макете свих српских манстира. На листи приоритета су Студеница, Ђурђеви Ступови, Високи Дечани, али и најизазовнији и најзахтевнији – Грачаница.

„Она је најкомпликованија, поготово тај кровни део за моделацију. Њена монументалност и елеганција, по мом мишљењу то је најлепши манастир“, истиче Ранко.

А од онога што уради, тврди, може пристојно да живи, јер чак и када покрије трошкове материјала, остаје му просечна плата. Ако се томе дода да ужива у послу, несумњиво је да је у сваком случају у плусу.