Древне миграције промениле ДНК Шпанаца

У новом чланку објављеном у часопису Сајенс група од 111 генетичара и археолога изложила је резултате анализе генетских мутација у овом региону током 8.000 година, преноси Би-Би-Си.

Њихови налази пружају слику која открива мноштво генетских сложености, али указују и на једну мистериозну миграцију која се одиграла пре око 4.500 година, а која је потпуно уздрмала ДНК древних Ибераца.

Тим је претражио ДНК узорке тражећи доказе о томе како и када су различите популације постале део генетског фонда Иберијског полуострва. Они су секвенцирали геноме 271 древног Иберца, а затим су те податке комбиновали са раније објављеним подацима о 132 других древних становника полуострва.

Слика је била сложенија него што су очекивали.

Почев од бронзаног доба, генетски састав подручја драматично се променио. Почевши од око 2.500 година пре нове ере у Иберском басену почињу да се појављују гени људи који су настањивали степе у близини Црног и Каспијског мора, у садашњој Русији. Тако да је ДНК домаћег становништва замењен ДНК степских људи.

„Степска хипотеза“ тврди да се ова група проширила ка истоку у Азију и ка западу у Европу отприлике у исто време. Ова студија показује да су стигли и до данашње Шпаније. Иако је 60 одсто ДНК региона остао исти, ипсилон хромозоми становника су скоро у потпуности замењени. То сугерише да је дошло до масовног прилива мушког становништва из степа, јер ипсилон хромозом носе само мушкарци.

„Изгледа да је утицај био веома доминантан код мушке популације", истиче Мигел Вирал, антрополог генетичар, руководилац пројекта у Удружењу „Нешнал џиографик".

Ко су били ти људи и да ли су дошли у миру? Вилар, који није био укључен у студију, спекулише да су степски људи можда дошли на коњима и са бронзаним оружјем. Претпоставља да се догодило нешто слично као када су Европљани стигли у Северну и Јужну Америку крајем 15. века.

Бронза је у том периоду почела да се користи и на Иберијском полуострву, али још увек нису пронађени никакви трагови степске културе. Студија је показала да становници Баскије, који једини не говоре индоевропским језиком у Западној Европи, носе генетске ознаке блиске онима степских људи.

Истраживачи су такође пронашли и особу са северноафричким ДНК чији остаци такође потичу од пре 2.500 година.

„Прво смо помислили да је грешка", каже Ињиго Олалде , генетичар који је руководио овом студијом.

Присуство тог усамљеног Африканца сугерише рану, спорадичну размену између Иберије и Северне Африке, и потрврђује археолошка отркрића слоноваче из бакарног доба. Међутим, истраживачи мисле да је северноафрички ген постао шире распрострањен по Иберији у последњих 2.000 година.

Ова студија даје врло комплексну генетску слику историје Шпаније која омогућава боље тумачење и неких претходно добијених резултата. Рад на овако великом узорку реткост је у истраживањима која се ослањају на анализу ДНК добијену из костију старих више хиљада година.