„Скраћени“ језик нове генерације

„Ел пита геос сутр? Ја нзнм ниш, врвтн нећу доћи у шк сутр.“ Ако нисте разумели, ево превода: „Да ли професорка пита сутра географију? Ја не знам ништа, вероватно нећу доћи у школу сутра“.

Тара Ђорђевић и Оља Шкљаренко, ученице осмог разреда, представнице су једне генерације, која свакодневно користи скраћенице у дописивању.

„Доста користимо скраћенице зато што се брже одвија комуникација тако, брже се дописујемо помоћу скраћеница. Најчешће користим скраћеницу за 'не знам' – 'нзм' и за 'не могу' – 'нмг'. То је краће него да пишем две речи“, рекла је Тара.

Поред српских, користе се и енглеске скраћенице и не задржавају се само у порукама, прелазе и у говор.

„Користим више српске скраћенице, али ту се провуку и неке енглеске као што је 'omg' и тако нешто. Скраћенице углавном пишемо али и у говору их понекад користимо“, објашњава Оља.

Осим разних апликација за дописивање које нуде паметни телефони, класичне поруке су се задржале зато што не зависе од интернта. А да ли су „ин“?

Оља каже да смс поруке користи само када се дописује са родитељима. „Користим их и када се дописујем са породицом зато што они нису толико напредни колико и ми, али кад се дописујем с другарицама и друштвом, обично користим Инстаграм. Све се дешава на Инстаграму“, рекла је Оља.

„Најчешће користимо Инстаграм за дописивање, јер су ту све слике повезане и има доста неких других опција које можемо да користимо при дописивању“, додала је Тара.

Речи сведене на слова 

Прва смс порука послата је пре 26 година, и предвиђена је за 160 карактера колико је потребно да се напише скоро свака мисао. Данас су поруке које круже међу младима краће, и речи се своде на свега неколико слова.

Јелена Ранковић, новинар, писац и тетка у доба Инстаграма, труди се да упозна нове трендове, али се осврће и на своју младост.

„Ми смо расли у оно време кад је све било по ЈУС-у, 80-их година и те скраћенице су биле ОК, итд... Можда 90-их, кад смо расли и почели да бивамо на језику оштрији, па је било 'кбсз'... Мислим да се данас користи скраћеница, 'апп' – 'ако прође – прође' што је у Србији веома актуелно, све некако живимо тако. Тако да су постојале те скраћенице, али ово у данашње време то је узнапредовало толико да више не знаш на ком језику пишу“, изјавила је Јелена.

„Највећа авангарда у то време кад сам ја била осми разред, било је ако ти неко напише 'в.те' на папирићу, а онда ти као треба да разумеш шта је то“, додала је Ранковићева.

Међу младима, поруке најчешће изгледају као да су шифроване. Јелена се зато бави дешифровањем и лако јој је да буде модерна, када има искусног учитеља.

„Ја сам мало напредовала јер сам учила, пошто смо се сви пребацили на модерне социјалне мреже па је моја сестричина од 14 година мени заправо учитељ“, објаснила је Јелена и додала да се са сестричином дописује тако што пише дугачко и исправља словне грешке.

„Али добијам пуно оног 'нееее', 'волим теееее', 'дааааа'“, прича Јелена.

Коришћење скраћеница је стара појава. Лингвиста Владо Ђукановић каже да су се све врло фреквентне речи скраћивале и обележавале посебним знаком.

„У та времена сврха скраћивања је била да се уштеди простор јер је папир био скуп.... Ово што се сада дешава у међусобној комуникацији смс порука, преко Вајбера, на друштвеним мрежама, скраћивање типа 'врв' и 'нзн' је такође штедња времена јер време је новац, то добро знамо. Нема то никаквог утицаја на стандардни језик“, закључио је Ђукановић.