Хоће ли ветрењаче поново бити симбол Панонске низије

Прошло је 220 година од како је подигнута прва ветрењача у Војводини у околини Зрењанина. Њу је саградио Агоштон Киш по повратку из Холандије. Ветрењаче у Војводини највише се граде крајем 18. и почетком 20. века, када је саграђена и ова у Белом Блату.

„На темељима претходне суваче саграђена је ветрењача. Она је била део привредног напретка, али имала је и неку другу димензију – социјалну димензију. Ветрењача је грађена од 1880. до 1896. године, а градио ју је господин Јан Бурит који је био Арађанин. Доселио се са својом породицом управо због те ветрењаче и све до 1938. године она је користила енергију ветра“, каже професор Милан Недељков из Белог Блата.

Тренутно стање ветрењача најтеже пада онима у чијем власништву су се налазиле све до тренутка док нису прешле под заштиту државе. Са носталгијом се присећају дана када су ветрењаче радиле.

Професор и хроничар Дејан Бошњак каже да је у Меленцима некада било осам ветрењача, у селу Елмиру било је три, у Куману шест, а у Тарашу једна.

„Лепо је било живети на ветрењачи због тога што су поред ветрењаче ишла огромна стада коња, крава, волова, оваца и прасади. Немам речи, лепота је било гледати како са једне тако и друге стране одлазе на пашу“, присећа се Дејан Бошњак.

Поставља се питање како зауставити даље пропадање и урадити ревитализацију постојећих ветрењача.

„Требало би пре свега користити фондове Министарства културе Републике Србије и фондове Покрајинског секретеријата за културу, а између осталог и европске фондове. Са њиховом обновом и ревитализацијом оне би могле имати пренамену у виду музеја“, објашњава Бранислав Милић из Завода за заштиту споменика у Зрењанину.

У време ветрењача жито се углавном жњело уз помоћ српова. Касније су дошле косе, цео посао радиле су сеоске мобе. Моба одавно нема, а с њима су нестале и ветрењаче.