„Јутарњи програм“ слави 33. рођендан

Папир који држи први уредник Јутарњег програма, Сергеј Шестаков, је његов бизнис план из 1984. године. На њему се налази рецепт шта је све потребно да би се покренуо први јутарњи програм на Балкану. Од плана до првог емитовања прошло је две године.

„Увек има отпора, поготово за новине. А поготово за јутарњи програм јер су ми говорили да је то за домаћице и пензионере. Ко ће то да гледа у шест сати? Заборављали су да је тада постојала и друга и трећа смена, заборављали су на студенте који иду од девет, на занатлије и тако даље. Нису имали дневник, нису имали информативну емисију“, сећа се оснивач Јутарњег програма и први главни и одговорни уредник Сергеј Шестаков.

Да би прву јутарњу емисију поставио код нас ишао је чак до Америке, где је изучио занат. После Велике Британије, Француске и Русије, јутарњи програм, међу првим у Европи, покренут је и у Србији.

„Ја сам упорно на сваком колегијуму код директора понављао: 'Људи, кад ћемо о јутарњем програму, људи кад ћемо о јутарњем програму'. Једног дана ме подржи директор технике Јоца Валчић и каже: 'Људи, Сергеј нам нуди нешто европски, а ми се стално премишљамо. Tехника стоји иза њега'“, наводи Шестаков.

Предлог је заживео 3. марта 1986. Са новом техником и младим репортерима све је било спремно за почетак.

Млади репортери тада су изјавили како је највећи проблем разбудити се у три ујутру као и да је због новог програма „фрка у монтажи“.

Фрка је била спремити први јутарњи, а већ после првог „добро јутро“ Споменке Јовић, све је било лакше.

Југословени су се најпре разбуђивали уз Споменку Јовић, Јована Павличека, а првог радног дана уз Петра Лазовића.

„Онда сам ја преузео понедељак који је, као што знате, увек најцрњи дан за све. Рекао сам важи, ја ћу да радим понедељак, да доведем музику и направим један микс програм. Био је то чврсто увезан програм са доста информација али и и са доста неких забавних елемената уз неизбежан цртани филм у 7.02“, каже водитељ Јутарњег програма из 1986. године Петар Лазовић.

За кратко време Јутарњи програм је задобио симпатије публике и оборио рекорд. За годину дана доспео је до милион верних гледалаца.

„Мени је јако жао што у то време није било мерења или тих пиплметара, јер мислим да већ после првих пар месеци смо били веома гледани ујутру. Елементарна ствар која је карактерисала тај јутарњи програм биле су велике теме за мале људе. Ми смо се бавили малим људима, а за мале људе је велика ствар ако не ради градски превоз у зимском периоду или комуналије или надувани рачуни“, присећа се Лазовић.

За око 11.500 емисија, колико је емитовано, Јутарњи је мењао изглед, дужину трајања, а смењивали су се и новинари, уредници, водитељи. Али оно што је у Јутарњем програму остало исто је брига за „малог човека“ и обавеза да информативним, динамичним и занимљивим садржајима оправда поврење публике стечено пре тачно 33 године.