Дрвени и хеклани накит – сувенири из Србије

Често слушамо како стари занати изумиру, али има и оних који покушавају да спрече тај тренд. Међу њима је и удружење „Баштина“ у центру Београда, које се бави очувањем традиционалних заната.

Рада и Силвица, некадашњи комерцијалиста и туризмолог, сада имају нова занимања. Рада са супругом већ безмало две деценије израђује необичан дрвени накит.

„Најзахтевнији је рад од кости, говеђе бутне кости, то мора да се кува па да се просуши и тек онда да се обрађује“, наводи уметница Рада Радојковић.

Објашњавајући шта се све може направити од говеђе бутне кости, Рада набраја разне привеске, прстење, потковице, рогове.

Накит осмишљавају и израђују га и од рогова јелена, фосила храста и разних врста дрвета. Најмањи привезак знају да праве и по неколико дана.

„Јако је захтевно прво се раде и груби радови, има доста прашине, сече се и најбоље је да се исече правилно и онда када се обрађује мање је проблема. Шмиргла се јачим шмирглама и на крају ситнијим, и на крају само памучном крпом“, каже Рада.

Са супругом живи на Авали, где су у сталној су потрази за материјалима. Најсрећнији су када баченом дрвету продуже живот претварајући га у накит.

„Најбоље се обрађује кедар, то смо сазнали од пријатеља разних, иначе сво дрво је јако добро за накит ако је суво. Од наших се користи ружино дрво – крушка, вишња, трешња, а користе се и храст и орах“, набраја ова уметница.

У очувању накита који се некада носио, Ради се придружила и Силвица која ђинђуве са традиционалним мотивима израђује хеклајући их.

„Ја сам кренула одавно поред маме, а моја ћерка поред мене, тако да је то нека традиција, али смо накит почеле она је инсистирала на нечему новом, тако да смо накит почеле пре неких седам година“, сећа се Силвица Златковић.

И од тада не престаје да смишља мотиве за нове брошеве, огрлице, минђуше... каже да не постоји тај комад накита који се не може исхеклати.

„С обзиром на то да смо се ми овде у удружењу базирале на старим занатима, ми не можемо да спајамо само делове накита. Морамо да урадимо нешто да буде или вез или хеклање нешто што је стари занат, е на овој огрлици је нека комбинација, је искомбиновно је хеклање, ово су хеклани детаљи са куповним детаљима“, показује Силвица.

Силвица је умешна у готово свим врстама ручне радиности, а нарочито је вешта у хеклању на кожи.

„Па зато што је мало тежа теника и врло је ситна, то су рококо ружице које се раде на кожи и врло је тешко то извести. Кожа је мало крута, али зато много лепше изгледа него на платну“, прича Силвица.

Дрвени и хеклани накит обишао је свет, а најчешће га са собом као успомену из Србије понесу туристи. Удруженим снагама боре се за опстанак јер верују да ће доћи време када ће се њихове вештине и стари занати поново ценити.