На врху Килиманџара – преко препрека до одушевљења због успеха и подршке болесној деци

Експедиција је бројала 22 члана, предводили су их Радомир Микић и Лазар Бадањац из Дубровника, водичи „Икстрим самит тима“. Сви алпинисти изашли су на врх Килиманџара и сви су се вратили кућама безбедно.

Припреме нису биле ни једноставне ни краткотрајне.

„Последњих годину дана сам се спремао и кондиционо и психички. Погледао сам баш доста документараца и савета других планинара. Ипак, увек постоји нешто шта не планирате. Баш сам се дуго спремао и физички и у глави, али увек се деси нешто“, објашњава Иван Стевановић.

Као пример непредвиђених околности Иван наводи проблем са сном уочи последњег дана и кризе пред сам крај успона.

„Нисам се надао да ћу бити уморнији ту ноћ. Нисам добро спавао. У поноћ смо кренули, а већ негде око три сата ненормално ми се спавало, једва сам дисао, нисам имао кисеоника довољно, висина је учинила своје“, прича Иван истичући да је чак и један од локалних водича доживео висинску болест и морали су да га спусте.

Алпинисти могу да се припреме „на равном“ доста, наглашава водич Радомир Микић.

„Све то може да се предвиди зато што се то и очекује на планини. Успонима и добрим аклиматизацијама можете да предупредите и да добро поднесете висину. За некога ко је први пут као Иван, то је очекивано да се деси“, наводи Микић.

Пред крај успона Иван је толико био уморан да је пао на колена, хтео је да се одмори, али је успон морао да настави.

„Хладно је и да би ме спустили са те висине и по мраку, морам да будем бар мало свестан и да могу да ходам, ако будем заспао направићу проблем целој групи“, прича Иван и додаје да су речи водича „Ако сад не устанеш, остаћеш ту“, била психолошка подршка да би се тргнуо и наставио даље.

Улога водича у таквим ситуацијама је изузетно важна.

„За нас као водиче је задатак да читамо све чланове и да видимо како ће ко да реагује. А онда кад им уђемо мало у главу, када видимо на коју ће ко удицу да се упеца, морамо некад и да их и слажемо“, открива водич Радомир. 

Нови циљеви

Следећи корак, то јест следеће висине које ће Иван и Радомир освајати у плану су ускоро.

„Планирам да завршим алпинистичку обуку летњу и зимску и да следећи буде Монблан, он је мало тежи, захтевнији, а планирам да нађем и неке спонзоре који би уплатили неки новац управо деци оболелој од рака“, каже Иван додајући да ће покушати да анимира пријатеље да му се придруже у тим намерама.

Радомир пред собом има циљ у Кини – врх Мустаг Ата.

„Тај врх су алпинисти из Србије више пута покушали да освоје, али у томе нису успели, углавном због лоших временских прилика. Надам се да ћемо имати мало више среће овог јула“, закључио је Радомир.