Стручњак за новац, али и за колаче

По занимању је економиста, по убеђењу гастроном. И једно и друго објединио је на новом послу, који му је и остварење слатких снова. И сада прави слатко за све.

Уместо да броји новац, банкар Марио Фрлета искључиво броји колико је кашика брашна и шећера потребно да би направио цимет ролнице, по којим га препознају комшије у Београду. Иако је пре скоро годину напустио свет бројки, врло лако може да израчуна да му у новом послу и не иде тако лоше.

„Мени је био циљ да ја будем тај који спрема храну за људе, не као неко ко нешто финансира, неко ко је идејни творац нечега. Осим тога, ја сам хтео да будем неко ко рукама све сам ради и види резултат тога“, каже Марио.

У овом послу он је једини запослени. У радно време од 12 сати стане набавка намирница, припрема колача, сервирање и продаја. И све то ради наочиглед купаца.

„Овај концепт је разултат неколико различитих, а стрит фуд је зато што је мени био циљ да ја будем најближе својим клијентима, купцима и да сам ја тај који види ту реакцију, који добија информацију од њих шта им се свиђа, а шта им се не свиђа. И овај концепт је још у изради као такав, он се променио доста од почетка јер ја нисам био довољно врстан шта је комплетна понуда, једном речју овде се види и кад је чисто и кад није и кад ми успе и кад ми не успе и кад је лепо и кад је ружно и то се све види“, објашњава овај предузетник.

Од аустријског сахера, преко италијанске кростате, до скандинавских ролница са циметом. Без обзира на то који колач одаберемо морамо бити спремни на својеврсно гастрономско путовање које је и основна политика Мариовог посла.

И он сам је путујући светом добио идеју за покретање посла. У иностранству је похађао бројне курсеве кувања, како би муштеријама понудио што укусније производе.

„Људи цене то што ја то радим сам и што сам ту за њих сваки дан, осим недељом, и што су ствари које правим за сада прављене са истим ентузијазмом као на почетку. Мислим да је то јако битно, јер кад неком нешто продате једанпут то је обећање за убудуће да ће добити производ какав је очекивао“, истиче Марио.

А шта може да очекује од овог посла, још није потпуно сигуран. Kаже, прекратко је у њему да би му се уложено вратило.

„Ово је маратон, није спринт, цела бранша. Ја сам у почетку само почео да месим и буквално откључао врата и људи су долазили јер их је привлачио мирис, па их је полако привлачио укус и доста сам разговарао са људима како би се упознали са оним шта ја то тачно радим“, каже почетник у предузетништву.

Марио признаје да је изазовно бити предузетник, јер то подразумева стално учење, али и прилагођавање, које је и најбољи рецепт у овом слатком послу.

„Дефинитивно, у почетку је најбитније да човек прихвати промене како му тржиште налаже, не да тржиште убеђује и да у свом домену остане у неким границама своје визије, али да је спреман на промену, да је спреман на критику јер то је јако битно, ја сам зато и променио доста, јер сам слушао шта људи желе“, саветује Марио.

И у наредном периоду наставиће да прати жеље и укусе купаца, јер како каже, циљ му је да његова радња, осим комшија, привуче и остале. И то не само мирисом, већ и именом које ће гарантовати квалитет.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво