Етиопљанка постала шабачка снајка

Марко има 20 месеци, рођен је Шапцу и на „Здраво“ одговориће вам „Ендет нау“, на амхарском, етиопском језику који учи од мајке. Из Адис Абебе, Селамавит је у Шабац довела љубав.

„Овде сам живела, моја кућа је иза ове зграде, ту су ми и сада родитељи“, показује на фотографији Адис Абебе Селамавит Кебеб Шибеши.

Етиопију је напустила због Милоша, а њега је посао свуда по свету довео у Африку. Прво се заљубио у природне раскоши континента и отвореност становништва, а потом и преко интернета упознао супругу. Уз кумове из Србије славило се на венчању у Етиопији.

„Кад сам се упознао са њеним родитељима, они заиста нису знали где је Србија, међутим, прихватили су ме као свога. Обичаји су доста слични само бих рекао да су они доста бучнији од нас кад славе“, објашњава Шапчанин Милош Кобас.

Више од 4.300 километара удаљености за одлуку нису били препрека. Опчинили су је гостопримство, навикла је на другачију храну. Много теже од домаћих специјалитета је учење нашег језика.

„Посао у Адис Абеби и овде ми је исти, ја сам туристички техничар, правим сувенире. Србија ми се свиђа, исте смо православне вере. На почетку је проблем било време, овде сам први пут видела снег, али навикла сам се“, каже Селамавит.

Милош каже да се његова супруга добро уклопила: „Најчешће прави етиопску кафу, то обожавају сви, кафа је дивна, слична је нашој. Прави тај хлеб који ми немамо, инџера се зове на њиховом језику, попут мало дебље палачинке, то спрема када дођу пријатељи да их почасти.“

Као и у мојој земљи, и у Србији се поштују традиција и вера, то ми је важно, каже Селамавит. Славимо Светог Николу, била сам најсрећнија када је Марко крштен. По етиопским обичајима, у националној ношњи у цркву у шабачком насељу Летњиковац одлази бар једном недељно.