Кад кажу да иду на кафу, то значи да иду на посао

Прва јутарња кафа – многима незаобилазан ритуал. За Ивана и Раду ритуал, али и посао. Они сами прже, мељу, припремају и служе кафу. Да овај напитак може да буде више од уживања схватили су пре две године када су и покренули сопствени бизнис.

„Радећи као пржионичар кафе и бариста у једној великој кафетерији дошао сам на идеју да започнем посао око кафе, јер јако је занимљив сам процес пржења јер никад не знате шта сте добили на крају, односно морате да чекате неколико дана“, објашњава Иван Ђорђевић.

Према његовим речима, процес пржења кафе траје од 11 до 15 минута, а постоје и мале тајне како да кафа не прегори. Њих открива само Ради, која је иначе историчарка уметности, па често простор претвара у изложбени. Рецепт за добру кафу не говоре, али радо причају о предностима самосталног посла.

„Много је лепше радити за себе, али је много лакше радити за другога, јер ви када завршите са неким послом, залупите врата, изађете напоље и вас не занима ништа шта се ту дешава да ли треба нешто да се уради. Када радите посао за себе вама мозак ради 24 часа“, тврди Рада Пурић.

Мозак је свакакако главни покретач предузетништва, али за одређене делове посла морате бити и физички спремни. А ево и зашто.

„Бити предузетник у Србији значи све на мишиће радити, у неком тренутку дојади, а у неком тренутку си презадовољан, тако да мислим да то зависи од онога с ким се сретнеш тога дана, с којом институцијом преговараш тог дана, како си се пробудио тога дана“, каже женски члан екипе.

Ипак ни добар укус није гарант да ће се неко одлучити баш за њихову кафу. Нарочито ако се узме у обзир да људи у Србији веома полажу на име кафе, али и места где ће је попити.

„Људи су навикли на бренд, људи воле бренд, а не схватају да подржавање локалног предузетништва, локалног производђача, учиниће и њима живот лепшим, јер паре остају у неком кругу, врте се ту негде на локалу“, истиче Рада.

Оно што им иде на руку јесте податак да је кафа један од најомиљенијих напитака грађана. Само на годишњем нивоу попије се скоро 4,5 килограма кафе по становнику. А неки управо то учине код Ивана и Раде.

Осим што уживају у кафи и осећају да су сами себи газде, уживају у томе што имају сталне муштерије. То им умногоме олакшава посао јер већ напамет знају ко какву кафу пије.