Робот-ветеринар и виртуелни адвокат, занимања будућности?

Прављење машина за летење – када би могли да бирају занимање будућности многи основци определили би се за то. Можда у овом тренутку чудно звучи да некога од данашњих ђака замислимо у будућности као стручњака за телепортацију, виртуелног адвоката или роботског ветеринара.

Ипак, ако је веровати извештају Светског економског форума данашњи основци бавиће се не само овим, већ и многим другим занимањима која још не постоје, док ће већину садашњих заменити машине и вештачка интелигенција. А колико су школе спремне да испрате овај тренд?

„Наравно да нећемо чекати да кренемо не знам за колико година, али нисмо ми ни сад чекали са развојем критичког мишљења или активним учењем, то се већ дешава. То се дешава у многим школама са мање или више успеха, али те дигиталне учионице јесу један од начина да се уједначава долажење до информација и подиже квалитет наставе“, сматра директорка ОШ „Скадарлија“ Мирјана Слобода.

Свакако да је програмирање посао будућности, али претпоставља се да ће дигиталне вештине бити неопходне свима. Њихово усвајање ићи ће мало теже, пошто већина школа нема инфраструктуру која може то да подржи. Примера ради, само 1.700 школа има бесплатан бежични интернет.

„Поента је у изградњи инфраструктуре која је одржива, локална рачунарска мрежа у сваком објекту у свакој школи, што ће омогућити наставу у правом смислу речи дигитализовану. Наравно омогућиће ученицима, пре свега, да на својим уређајима, било да су у питању таблети или неки други уређаји да прате наставу“, објашњава Татјана Матић из Министарства телекомуникација.

Јасно је да образовање не прати баш најбоље корак технолошког напретка, али то не би требало да буде изговор за застој. Постоје начини да се то надокнади, а неформално образовање један је од њих. Постоје и места. У савременој занатској лабораторији Научног клуба Београд многи су већ били део будућности.

„Она занимања која тренутно постоје ће претрпети неку редефиницију у наредних 10 до 20 година као што ће се створити и нека потпуно нова. Пре 20 година никоме није пало на памет да може да се бави штампом ткива, што је данас нормална ствар. Исто тако пре 20 година нисте могли да замислите да неко ради изолацију ДНК и да клонира неку особу, животињу. Просто нагли технолошки и научни скокови морају не кроз формални систем него неформалним иницијативама да се уврсте у ствари у мејнстрим“, објаснила је Тања Аднађевић из Центра за промоцију науке.

Kао што традиционалне алате замењују три-де штампачи, тако ће и у будућности садашња занимања потиснути нека нова. Ако је 20. век био доба информација 21. век је доба креативности и зато ће се у њему али и новим занимањима, према мишљењу стручњака, најбоље снаћи они не који су специјализовани само за један посао већ који су универзалци.