Гуслање у Пекингу између Србије и Црне Горе

Црногорско Министарство културе саопштило је да су „наступом гуслара приликом отварања Културног центра Србије 'Иво Андрић' у Пекингу, који је био обучен у црногорску народну ношњу, као у крајње експлицитном идентитетском обележју, организатори тог наступа посегнули у конкретно културно наслеђе Црне Горе, представљајући га као своје“. Министарство културе и информисања Србије одговара је да упис гусала на Унеско листу нематеријалне културне баштине не значи да се тврди да су Срби измислили гусле и гуслање, него да је реч о темељној и живој баштини српског народа.

Чињеница да је певање уз гусле део културног наслеђа више балканских народа, обавезује, у најмању руку, на обазривију презентацију овог нематеријалног достигнућа, од оне презентације коју смо могли видети приликом отварања Културног центра Србије „Иво Андрић“ у Пекингу, наводи се у саопштењу црногорског министарства које преноси РТЦГ.

Даље се прецизира да „то што је певање уз гусле за сада уписано на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као део културног наслеђа Србије, подразумева да Србија приликом презентације овог наслеђа третира сопствену гусларску традицију и све оно што уз њу иде, као што су ношња, симболичка значења и изворност и аутентичност текстова гусларских песама“.

„Поштујући чињеницу да певање уз гусле припада и културном наслеђу Србије, што је уосталом потврђено уписом на Унескову листу, сматрамо да се приликом презентације и промоције овог нематеријалног достигнућа не би смело реферисати на оне његове садржаје и елементе који припадају другим народима, односно културном наслеђу друге државе. Вођена таквим приступом, Црна Гора ће и убудуће презентирати певање уз гусле, као део сопственог културног наслеђа, што ће се посебно односити на период након што кандидатура Црне Горе, Албаније, Хрватске и БиХ буде прихваћена од стране Унеска“, поручили су из Мистарства културе Црне Горе.

Србија није „посегнула“ ни у чије културно наслеђе

Министарство културе и информисања Србије саопштило је да упис гусала на Унеско листу нематеријалне културне баштине не значи да се тврди да су Срби измислили гусле и гуслање, него да је реч о темељној и живој баштини српског народа, о чему сведоче бројна удружења и посећене гусларске вечери.

Србија је, приликом номинације певања уз гусле за Унескову листу поднела опсежну документацију и током двогодишње процедуре, стручњаци су вредновали приложени досије и читава процедура је била јавна.

Гуслар који је извео своју песму на отварању Културног центра „Иво Андрић“ у Пекингу био је одевен у ношњу коју су носили и носе Срби у Црној Гори и Херцеговини и то је чињеница коју ниједна нова идентитетска конструкција не може да измени, наведено је у саопштењу.

Део српског наслеђа, и то веома изразит, потицао је и потиче из Црне Горе и Србија није ни овом приликом узела ништа туђе. Сматрамо да је Министарство културе Црне Горе са више такта и скрупула требало да се огласи о овој теми, те их обавештавамо да Србија није „посегнула“ ни у чије културно наслеђе „представљајући га као своје“.

Охрабрујемо их да пажљивије изуче неспорне етнографске и етномузиколошке чињенице пре него што посегну за непримереном и неаргументованом јеткошћу.

Министарство културе и информисања Србије и установе културе, спремне су да им у том послу пруже и одговарајућу помоћ и податке, истакнуто је у саопштењу.  

Након што је Унеско одлучио да гусле уврсти на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као део културног наслеђа Србије, амбасадори Албаније, Хрватске, Црне Горе, БиХ и, како се наводи, неких других земаља, поднели су тој организацији заједнички захтев за постизање консензуса о томе да ли овај инструмент припада византијској или арапској култури.

Број коментара 19

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво