Да ли краће радно време даје бољи резултат?

Истиче се да би требало решити и друге ствари и проблеме у области рада, па тек онда разматрати скраћење радног дана.

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић каже да Србија још није на том степену развоја да би могло да се ражмиља о томе да се „приушти“ шесточасовно радно време.

„То је тешко у овом тренутку и најразвијеније земље света које могу да размишљају о том моделу и саме се нису определиле дефинитвно за тако нешто“, каже Ненезић за Танјуг истичући да за тако нешто треба да се „поклопи“ много ствари.

Као пример наводи да се доста времена губи у самом одласку на посао, а и сам процес производње треба добро прилагодити и осмислити, те да је потребна опширнија анализа која ће оправдати иницијативу.

Председница АСНС Ранка Савић такође сматра да без претходне анализе или добре студије у Србији не може да се уведе такав модел рада.

Савићева ипак подсећа да је у старој СФРЈ било неколико фабрика које су експериментално увеле шесточасовно рано време, а резултати су, истиче, били одлични.

Такво радно време било је уведено у области дрвне индустрије и продуктивност је због тога повећана за скоро 30 одсто, а и радници су били задовољнији, каже Савићева.

Краће радно време носи бројне предности, сматра председница АСНС, а такав модел рада имало би смисла увести нарочито у областима у којима постоји велика потреба за ангажманом радне снаге, попут здравства.

Такође, додаје, и у областима попут грађевине где је физичком раднику тешко да издржи осмочасовно радно време.

„Ипак, ако скратите рано време за два сата онда се намеће потреба да запошљавате нову радну снагу, поготово на пример, у здравству“, објашњава Савићева и указује на то да су земље у којима је уведено радно време од шест сати имале бенефите од тога.

С друге стране, мишљења је да у Србији морају да се прво реше бројна питања у области рада, па тек онда да се размишља о оваквим идејама.

„Важно је да се плате редовно исплаћују, да од њих може пристојно да се живи, да се реши мобинг на послу, да се изборимо за то да недеља буде нерадан дан, да се повећа минимална зарада... Прво треба за то да се изборимо, па онда да размишљамо о ономе што постоји у високоразвијеним земљама“, набраја Савићева.

Ипак, као председник синдиката, подржала би такву идеју, али би у том случају било важно да се систем уреди тако да радник добије исту плату за шест сати рада као и кад ради осам часова.

„Србија је, ипак миљама далеко од тога“, оценила је Ранка Савић.

Компанија „Тојота“ је, додаје, пре 14 година увела шесточасовно радно време што је дало одличне резултате у погледу профита, а утицало је и на повећано задовољство међу радницма.

„На први поглед реч је о залагању за мање радних часова, већу мотивацију радника и њихово задовољство. На другој страни су стварни интереси капиталиста да смањи трошкове по раднику“, каже Новаковићева и подвлачи да краћи радни дан значи и мању зараду.

„То одмах послодавцу доноси корист. Краћи радни дан не обавезује послодавца да упосли нове раднике. Ни у Шведској се то није исплатило па се од тога одустало“, објашњава Новаковићева.

За разлику од Шведске, у Србији се радно време одређује од случаја до случаја, истиче Нада Новаковић и подсећа да је „модел“ да послодавац формално склапа уговор на осмочасовно радно време али га најчешће не поштује.

„Исто би се десило и са краћим радним даном. Реална је ситуација да се радници максимално и на разне начине експлоатишу неплаћањем прековременог, ноћног, сменског и рада празницима“, указује Новаковићева.

Према њеним речима, идеја о краћем радном времену у садашњим условима у Србији, у којој се, како каже, радници нередовно плаћају за радни дан који често траје и 10 часова, посебно код приватника, само пусти сан.

Продуктивност рада, указује, не зависи само од дужине радног времена: „То је заблуда коју је демантовла и економска наука и пракса. Битни су и технологија и услови у којима се ради, организација рада и све битнији људски фактор. Некада оптимистичка визија о скраћењу радног дана а порасту слободног времена због увођења нових технолошких решења, показала се нереалном“.

Новаковићева сматра да би сигурно у делатностима у којима су услови рада тешки, на пример, у рударству, добро дошло скраћење радног дана.

„На тај начин сачувало би се здравље радника, а побољшала њихова радна мотивација. Ово би имало смисла само у случају да се рударима не смањују ионако ниске зараде“, закључила је Новаковићева.