Да ли краће радно време даје бољи резултат?

Покрет обнове Краљевине Србије поднео је Скупштини Србије предлог измена Закона о раду како би се радно време скратило са осам на шест сати, а надлежни, представници синдиката и послодаваца, али и стручњаци сматрају да начелно иницијатива није лоша, али да још није применљива у Србији, те да је потребна детаљнија анализа о томе.

Истиче се да би требало решити и друге ствари и проблеме у области рада, па тек онда разматрати скраћење радног дана.

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић каже да Србија још није на том степену развоја да би могло да се ражмиља о томе да се „приушти“ шесточасовно радно време.

„То је тешко у овом тренутку и најразвијеније земље света које могу да размишљају о том моделу и саме се нису определиле дефинитвно за тако нешто“, каже Ненезић за Танјуг истичући да за тако нешто треба да се „поклопи“ много ствари.

Као пример наводи да се доста времена губи у самом одласку на посао, а и сам процес производње треба добро прилагодити и осмислити, те да је потребна опширнија анализа која ће оправдати иницијативу.

Председница АСНС Ранка Савић такође сматра да без претходне анализе или добре студије у Србији не може да се уведе такав модел рада.

Савићева ипак подсећа да је у старој СФРЈ било неколико фабрика које су експериментално увеле шесточасовно рано време, а резултати су, истиче, били одлични.

Такво радно време било је уведено у области дрвне индустрије и продуктивност је због тога повећана за скоро 30 одсто, а и радници су били задовољнији, каже Савићева.

Краће радно време носи бројне предности, сматра председница АСНС, а такав модел рада имало би смисла увести нарочито у областима у којима постоји велика потреба за ангажманом радне снаге, попут здравства.

Такође, додаје, и у областима попут грађевине где је физичком раднику тешко да издржи осмочасовно радно време.

„Ипак, ако скратите рано време за два сата онда се намеће потреба да запошљавате нову радну снагу, поготово на пример, у здравству“, објашњава Савићева и указује на то да су земље у којима је уведено радно време од шест сати имале бенефите од тога.

С друге стране, мишљења је да у Србији морају да се прво реше бројна питања у области рада, па тек онда да се размишља о оваквим идејама.

„Важно је да се плате редовно исплаћују, да од њих може пристојно да се живи, да се реши мобинг на послу, да се изборимо за то да недеља буде нерадан дан, да се повећа минимална зарада... Прво треба за то да се изборимо, па онда да размишљамо о ономе што постоји у високоразвијеним земљама“, набраја Савићева.

Ипак, као председник синдиката, подржала би такву идеју, али би у том случају било важно да се систем уреди тако да радник добије исту плату за шест сати рада као и кад ради осам часова.

„Србија је, ипак миљама далеко од тога“, оценила је Ранка Савић.

Компанија „Тојота“ је, додаје, пре 14 година увела шесточасовно радно време што је дало одличне резултате у погледу профита, а утицало је и на повећано задовољство међу радницма.

Социолошкиња, научна сарадница у Институту друштвених наука у Београду Нада Новаковић каже да је идеја о скраћењу радног дана у Србији нереална и „више је популистичка него теоријски и емпиријски утемељена“.

„На први поглед реч је о залагању за мање радних часова, већу мотивацију радника и њихово задовољство. На другој страни су стварни интереси капиталиста да смањи трошкове по раднику“, каже Новаковићева и подвлачи да краћи радни дан значи и мању зараду.

„То одмах послодавцу доноси корист. Краћи радни дан не обавезује послодавца да упосли нове раднике. Ни у Шведској се то није исплатило па се од тога одустало“, објашњава Новаковићева.

За разлику од Шведске, у Србији се радно време одређује од случаја до случаја, истиче Нада Новаковић и подсећа да је „модел“ да послодавац формално склапа уговор на осмочасовно радно време али га најчешће не поштује.

„Исто би се десило и са краћим радним даном. Реална је ситуација да се радници максимално и на разне начине експлоатишу неплаћањем прековременог, ноћног, сменског и рада празницима“, указује Новаковићева.

Према њеним речима, идеја о краћем радном времену у садашњим условима у Србији, у којој се, како каже, радници нередовно плаћају за радни дан који често траје и 10 часова, посебно код приватника, само пусти сан.

Продуктивност рада, указује, не зависи само од дужине радног времена: „То је заблуда коју је демантовла и економска наука и пракса. Битни су и технологија и услови у којима се ради, организација рада и све битнији људски фактор. Некада оптимистичка визија о скраћењу радног дана а порасту слободног времена због увођења нових технолошких решења, показала се нереалном“.

Новаковићева сматра да би сигурно у делатностима у којима су услови рада тешки, на пример, у рударству, добро дошло скраћење радног дана.

„На тај начин сачувало би се здравље радника, а побољшала њихова радна мотивација. Ово би имало смисла само у случају да се рударима не смањују ионако ниске зараде“, закључила је Новаковићева.

број коментара 11 пошаљи коментар
(недеља, 09. дец 2018, 13:42)
Zemja neslućenih nizina! [нерегистровани]

Strane firme bi najradije...

da se radi 16 sati,uz 8 sati pripreme za rad!-Plata po odlasku u invalidsku penziju,a najduže 1 godinu!

(петак, 07. дец 2018, 18:54)
anonymous sasa [нерегистровани]

Samo za javni sektor!

Ti koji to predlažu kod nas misle samo na javni sektor. Tu bi možda i bilo efekta pošto oni u javnom sektoru i onako ne rade efektivno 8 sati, čast malobrojnim. Tako bi dolazili odmorni na posao pa bi možda radili bolje tih 6sati ili ne bi pa bi tražili 4satno vreme. Oni koji rade kod privatnika u pravilu rade prekovremeno koje nije plaćeno, za praznike, nedeljom i uglavnom nemaju ni godišnjeg odmora kao javni sektor. Znači zakon bi bio diskriminatorski prema "običnom radniku".

(петак, 07. дец 2018, 17:31)
Objektivko [нерегистровани]

Kvalitet rada i ozbiljna organizacija i kontrola

Efektivna rad ali svih zaposlenih u svim procesima i ciklusima rada. I 4 sata bi bilo dovoljno. Uposliti sve radno sposobne i maksimalno efektivno raditi. Siguran sam da bi i 4 sata bila dovoljno. Ali o d 10 ljudi u firmi, trojica dušu ispuste a 7 se zajebavaju. Tome treba stati na put. Uvesti platne razrede i jednak obim posla za iste profile. A prekovremeni rad na dobrovoljno rad plaćen. Siguran sam za 5 godina Srbija bi stala u red srednje razvijenih zemalja. Za 10 visoko razvijena zemlja. Dosta više kočničara

(петак, 07. дец 2018, 16:50)
anonymous [нерегистровани]

Srbija je daleko od toga...

Uglavnom se otvaraju strane fabrike...
oni gledaju samo profit...

(петак, 07. дец 2018, 16:35)
anonymous [нерегистровани]

Radno vreme

Zakonsko skraćivanje radnog vremena imalo bi zasigurno pozitivne efekte na privredu ali i na javni sektor sa stanovišta efektivnosti i efikasnosti planiranja rada i obavljanja poslovnih aktivnosti. Čak i sada je moguće napraviti model po kome skraćivanje zakonskog radnog vremena ne bi značajno uticalo na zaposlene i njihov životni standard.

Povećanje broja zaposlenih je u interesu svih i države i njenih gradjana. Primera radi privatna kompanija koja ima kontinuirani proces proizvodnje 24h, danas radi u 3 smene po osam sati, ovakvom promenom bi se smenski rad podelio na 4 po šest sati. Dakle prvi efekat je veća zaposlenost. Pored toga ne smemo zaboraviti da se PREKOVREMENI rad u PRIVATNOM sektoru podrazumeva (sto nije slučaj sa javnim sektorom) i gotovo je neizbežan a dugoročno gledano negativni efekti takvog rada su očigledni. Obzirom da se rast i razvoj bazira na privatnom (realnom) sektoru, ovim pitanjem drzava treba da se pozabavi i iskoristi pozitivne efekte ovakve promene.

(петак, 07. дец 2018, 15:59)
Aleksandar [нерегистровани]

Za pocetak treba samo postovati postojeci i nece biti prblema

Za pocetak treba samo postovati postojeci Zakon o radu i nece biti prblema. U nasoj firmi poslodavac ostavlja zaposlene konstantno prekovremeno 8+ sati, radna je svaka subota i svaka druga nedelja u full radnom vremenu, skracuje broj dana na odmoru sa 4 na 3 nedelje tako sto tumaci zakon da je subota i nedelja radni dan, i tome slicno. Ne treba biti narocito mudar da se uvide te zloupotrebe.

(петак, 07. дец 2018, 15:35)
anonymous [нерегистровани]

Crnogorci znaju

Rad ubija.
Ne umri mlad.

(петак, 07. дец 2018, 15:17)
anonymous [нерегистровани]

Konacno!

Konaxno smo poceli da razmisljamo!
I naravno da bi to zahtevalo uposljavanje nove radne snage - pa eto sanse za sve koji su nezaposleni.
Sad jos da se nadje neko pametan pa da revidira i starostni rok za penziju...

(петак, 07. дец 2018, 13:28)
Sasa [нерегистровани]

Da,da

Ako hoce Kralj i vi pametnjakovici da platite mojih 34 radnika nemam nista protiv ! Znate li vi kroz koji pakao ja prolazim da bi mojim radnicima redovno isplacivao plate i placao uredno sve sto zakon predvidja.Mene niko ne pita dali imam ili nemam,moram biti i iskren da sam ponosan na sve moje radnike ,svi radimo i postujemo se kao jedna porodica !

(петак, 07. дец 2018, 13:04)
zoran [нерегистровани]

Zakon o radu

Oslobodite narod od robovvlasnika