Нa Tргу републике oстaци Виртeмбeршкe капије

„Зaвoд зa зaштиту спoмeникa грaдa Бeoгрaдa нaм je jучe пoсле пoднe звaничнo дoстaвиo свoje нaлaзe. Oстaци кaпиje кojи су нaђeни нa Tргу рeпубликe су oстaци Виртeмбeршкe кaпиje“, истакао je Вeсић.

Дoдao је и дa je тo кaпиja кoja je пoдигнутa зa врeмe aустриjскe влaдaвинe нaд Бeoгрaдoм oд 1717. дo 1739. гoдинe. Капија је добила име по принцу Александру од Виртемберга, који је био заповедник Београда и гувернер Србије од 1720. до 1733. године.

Градски архитекта Милутин Фолић каже да ће тим који ће се оформити у оквиру градског Завода за заштиту споменика одлучити како ће остаци капије бити представљени јавности.

Гостујући у Београдској хроници, Фолић је навео да ће део трга изнад капије бити другачије поплочан него што је првобитно планирано.

„Пронађени остаци ће највероватније бити обележени плочом на којој ће бити исписан историјат капије - година изградње, година рушења", навео је Фолић.

Сматра да би се радови на Тргу републике требало да се наставе врло брзо. „Место где се налази капија биће конзервирано, затрпаће се доњи слојеви и и финалном поплочању приказаће се пројекција капије на подлози", закључио је Фолић.

Капија је, када су Турци завладали градом, преименована у Стамбол капију (Истанбул капусу), по Цариградском путу, који је кроз њу пролазио.

Током турске владавине, Срби који би се побунили набијани су на колац у близини капије, па је стога оне постала симбол српског страдања под Османлијама. Срушена је 1866. године по наредби кнеза Михаила Обреновића.

У септембру су радови на реконструкцији Трга републике привремено обустављени јер су радници пронашли бројне археолошке предмете, као и остатке капије.

Осим тога, откривени су и остаци два уништена римска гроба, што се могло и очекивати када се узме у обзир да се простор Трга републике у целини налази у заштићеној зони античког Сингидунума, који је утврђен за археолошко налазиште – културно добро 1964. године.